ZAVIČAJ
Gde je moj zavičaj neopisive lepote,
Bog mi ga dade, a čovek ga ote.
Nema izvorske vode, sramota je prava,
u mom zavičaju ne niče više ni trava.
Uništiše šume i mnoge pejzaže,
ni lovački psi više lisice ne traže.
Nekad se mesec prelivao preko šuma,
a sada posrće na sred druma.
Jedemo zagađenu hranu.To je božja kazna,
vreme je da se istina sazna.
Mom zavičaju vratite šumu i čistu vodu,
pticama i divljim životinjama darujte slobodu.
Zaklinjem vas lekovitim biljem, vazduhom i vodom,
ne secite šume, pustite ih da ne pate za slobodom.
Šuma vas štiti od košave ledene,
sačuvajte šume i divljač da ne budu odnešene.
OKOLINA ČISTA
Voleo bih da je okolina čista,
da kao Sunce blista.
Ponovo da se pesma ptica čuje,
to mene uzbuđuje.
Da se čuje ritam od pet osmina,
kao nežna violina.
Negde za čašu pitke vode,
bitke se vode.
Deponije smrde kao tvor,
vlast i za to ima izgovor.
Samo moramo znati,
sve se po zlu vrati.
Sve se vraća,
ponekad i glavom plaća.
Petar Jovanović
0 коментара:
Постави коментар