RAZMIŠLJAJ O RECIKLAŽI
Jedni koz prozoir bacaju vreću,
drugi u pesak glavu meću.
Ne znam kome prija, ovakva Srbija.
Riba iz zagađene vode viri,
za sve su ljudi krivi.
Ostaćemo i bez čiste vode,
zbog nafte i ona negde ode.
U parku svaka biljka mlada,
može lako da strada.
Čistog vazduha nema više,
uskoro neće moći da se diše.
I štampa o tome piše,
da se ovde jedva diše.
SMEĆE
Niko neće imati sreće,
dok se svuda baca smeće.
Smećem parkove zatrpavaju,
pa mirno spavaju.
Kad je reč o smeću,
ima ga i po drveću.
Zato ptice imaju noćne more,
pa se bude u cik zore.
Zbog toga će i pčele,
morati da sele.
Posla tu ima pune ruke,
velike su to muke.
Svima je postalo jasno,
da je sada za sve kasno.
Recite da li sam u pravu,
hoće li iko sačuvati glavu?
OŠAMUĆEN SMOGOM
Mnogo je deponija na planeti,
prave ih ljudi bez pameti.
Klonite se takvih ljudi,
njihovo ponašanje svakoga čudi.
Od smoga su crvene i peku oči,
sa trovanjem mora da se zakoči.
Ugalj se još uvek loži,
to osećam na svojoj koži.
Ošamućem smogom,
osećam se kao pod drogom.
Zbog siromaštva duha,
za parkove nemamo sluha.
Nekada smo sadili cveća,
a sada bacamo smeće.
Stavite prst na čelo,
učinite dobro delo.
SVUDA BACA SMEĆE
Za hodanje ne koriste staze,
već stalno travu gaze.
Bacaju smeće gde god stignu,
a teško im je da ga podignu.
Ko svuda baca smeće,
nikada čovek biti neće.
Čudan je to stvor,
smrdi kao tvor.
Otkud deponije, neki se čude,
ljudi samo da polude.
Dosta je ekološke priče,
svakog dana deponija niče.
U svakom parku pas dominira,
vrši veliku nuždu i urinira.
Ko u smradu da živi ovako,
i kamen bi zaplak"o.
Ekolozi pominju reciklaže,
to su obične laži i blamaže.
Petar Jovanović
0 коментара:
Постави коментар