UROĐENO ZNANJE
Kako to obično biva, neposredno pred izbore jedno zabačeno selo posetio je
političar sa vizijom i željom da pomogne meštanima. Narod je izašao da vidi
novog rešavača svojih nedaća.
- Kako ide, majko? — upita političar namrštenu bakicu koja se naslonila na kapiju
kao da štiti utvrđenje od neprijateljskih prilika.
Radoznali seljani brzo su okružili pridošle goste. Žuti, hromi mešanac insistirao je
na tome da onjuši kamermana.
„Ovog ni psi ne mirišu“, pomisli kamerman, nežno gurajući nogom radoznalu
njušku dok je kroz objektiv posmatrao političara sa uglađenim smeškom.
- Dragi moji, ako budem izglasan, daću sve od sebe da položaj seljaka bude bolji!
— reče samouvereno političar.
Nagluvom Ratku, koji je služio vojsku u Titovom Velenju, nije bilo jasno šta fali
njihovom položaju, s obzirom na to da su dobro utvrđeni brdima i da imaju dobar
pregled na neprijateljske linije u slučaju pešadijskog napada.
- I sam sam sa sela i vrlo dobro znam kakav je vaš život ovde — govorio je
kandidat sa preciznim dramskim pauzama. — Mene je baka naučila da umesim
hleb i nahranim stoku, a deda me je naučio kako da tretiram zemlju. Naučili su me
da poštujem žuljeve na rukama koje polažu seme u zemlju i znoj koji to isto seme
napaja i hrani. Naučili su me da dan ne započinje onda kada se oglasi sat, nego
kada te probude obaveze. Naučili su me da na kišu gledam kao na blagoslov!
Govorio je te tople reči pune ljubavi političar koji je u svom izlaganju zaboravio da
kaže samo jedno: ko ga je naučio da tako lepo i laže.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар