ŽELJKO ŽELE JOVANOVIĆ: VRAČARA

VRAČARA

Nadaleko poznata vračara, poznata po skidanju crne magije, po tome što pomaže u

popravljanju narušenih odnosa, obnavljanju starih ljubavi ili vraćanju voljenih

osoba, ali i salivanju strave i proricanju sudbine ustala je teško ovog jutra.

Nakupljene godine kao da su se odjednom obrušile na njena leđa i noge. Već duže

vreme je ignorisala svoju starost, ali na njenu žalost to ignorisanje nije bilo

obostrano. Vreme je za penziju. Pored težine na leđima i u nogama, odavno već

nosi i veliki teret na duši, jer, čuvena baba Kojadinka se nije udavala, nema

potomke i što joj je možda i najžalije- nema je ko naslediti u poslu. Zato je odlučila

da raspiše konkurs za mesto vračare. Baba Koja bi ostala još neko vreme uz

primljenog kandidata kao mentor, dok kandidatkinja ne savlada drevnu veštinu

vračanja.

Za razliku od uobičajenih razgovora za posao gde ispitivači pitaju kandidata kako

sebe vide za deset godina, ovde je situacija bila obrnuta. Baba Koja bi pitala

kandidatkinje kako nju vide za deset godina. Za njen položaj je ipak neophodno da

pretendentkinja poseduje makar malu dozu vidovitosti.

S obzirom na to da je ovaj posao perspektivan i dobro plaćen, kandidatkinja je bilo

mnogo. Naravno, ovakav posao može se obavljati i samostalno, ali za uspeh i

dobru zaradu neophodna je dobra obuka i preporuka, a baba Koja je bila najbolja.

Ono što se baba Koji nije svidelo je to što su joj gotovo sve kandidatkinje dale

identičan odgovor. Naravno, ne bi joj to smetalo da joj se odgovor i svideo,

odnosno da je sve kandidatkinje za deset godina nisu videli na groblju u ulozi

pokojnice. Sve, osim jedne.

Za razliku od ostalih kandidatkinja, ova je videla u životu, u punoj snazi kako

mnogo putuje, kako u njen dom i dalje dolazi veliki broj očajnih, neutešnih duša i

kako baba Kojadinka, tek ponekad, kao stručni konsultant, pomaže oko onih

najtežih slučejeva. Novca je naravno više nego ikad.

Za ovu devojku se baba Koja bez dileme odlučila da bude njena naslednica, bez

obzira što je i sama znala da će za deset godina zaista biti na groblju u ulozi

pokojnice. Ali, ono što je još znala je i to da su uspešnom vidovnjaštvu, baš kao i

politici neophodni nada kao i da se kaže ono što očajne, neutešne duše žele da čuju.

Željko Žele Jovanović

ŠIPAK.RS