.jpg)
PRVA NAGRADA NA FESTIVALU SATIRIČNE PRIČE 2026.
BEOGRADSKOG AFORISTIČARSKOG KRUGA
SRBIJA 51. ZVEZDICA NA AMERIČKOJ ZASTAVI
Kad Čikago postane predgrađe Čačka
Sve je počelo jedne srede kada je predsednik Srbije, umesto u Brisel, greškom poslao
zahtev za članstvo u Sjedinjene Američke Države. Bela kuća je, u potpunom rastrojstvu i
haosu zbog bezbrojnih ratova koje istovremeno vodi po svetu, mahinalno lupila pečat na
dokument, misleći da je u pitanju još jedan račun za municiju: "Accepted".
Tako je Srbija postala 51. savezna država, smeštena tik između Njujorka i Kalifornije
(geografija je ionako postala nebitna nakon što je jedan lokalni genije gumicom izbrisao kartu
Evrope).
Dogodio se ekonomski bum. Srbija je preko noći postala ekonomska sila broj jedan.
Dolar je zamenjen „srpskim dolarom” na čijoj se novčanici od 100 dolara nalazi Tesla, ali sa
šajkačom. Umesto Silicon Valley, dobili smo Šljiva Valley. Apple je premestio proizvodnju u
Surdulicu, a prvi iPhone 17: Srbija Edition dolazio je sa fabrički instaliranom aplikacijom za
pečenje rakije i senzorom za detekciju promaje.
Srbija je postala nuklearna sila. Dobija pristup nuklearnom arsenalu, ali ga je odmah
„unapredila” domaćim rešenjima. Raketni silosi su kamuflirani u džinovske plastove sena, a
šifra za lansiranje nije bila niz brojeva, već stih jedne narodne pesme koji niko trezan ne
može da izgovori – što je bio savršen sistem zaštite. Komšije su zanemele. Hrvatska je hitno
zatražila da postane 52. država, dok su u Bosni tri strane konačno postigle dogovor – da svi
kolektivno odu na rad u novu državu: „Srbija, USA” (Ju-Es-Ej).
Kada su u Prištini shvatili da je Srbija sada zvanični vlasnik Pentagona, nosača aviona
i holivudske produkcije, usledio je šok. Delegacija je stigla na granicu sa transparentom:
„Šalili smo se za nezavisnost, može li neka federacija? Pustite nas bar bez vize do Majamija!”
Guverner Srbije im je odgovorio kratko: samo je podigao obrvu i podelio im kupone za
besplatan obrok u McDonald’su u Gračanici.
Vašington se preselio u Beograd na vodi, koji je postao „White House on Water”.
Donald Tramp je, iscrpljen od svetskih konflikata, probao sarmu i odmah proglasio „zlatno
doba” bez ratova, uz obrazloženje: „Nema potrebe da šaljemo vojsku bilo gde, sada imamo
najjaču obaveštajnu službu na planeti – vidovite babe iz istočne Srbije, koje vide više od svih
satelita.”
Srbija je postala prva sila sveta. Amerika je konačno dobila istoriju, a Srbija budžet.
Jedini problem nastao je kada je Teksas pokušao da se otcepi, na šta mu je iz Beograda stigla
kratka depeša: „Texas is the heart of Serbia!” (Teksas je srce Srbije).
Ljubiša SIMIĆ
Samara, Ruska Federacija
DRUGA NAGRADA NA FESTIVALU SATIRIČNE PRIČE 2026.
BEOGRADSKOG AFORISTIČARSKOG KRUGA
PRAVA POKOJNIKA
U sedištu međunarodne organizacije „Otvoreni pakao“, negde između podruma i
večnog mraka, za okruglim stolom sedeli su Sava Savanović, grof Drakula i Frankenštajn. Na
zidu je bila okačena parola : „I POKOJNICI IMAJU PRAVO GLASA – PONEKAD I
PRESUDNO“.
-Mi jesmo krvopije, izuzev Frankenštajna, on je napravio ono čudovište od koga se i
vampirima pretvara krv u vodu, - započe Sava, nameštajući kravatu od crne svile, - ali smo
sva trojica dužni da se izborimo za bolji status pokojnika! Pokojnici, a naročito srpski, to
zaslužuju jer se redovno odazivaju na glasanje. Mnogi i nisu u grobu, nego u biračkom
spisku!
Drakula je klimnuo glavom, pažljivo brišući krv sa gornje usne.
-Predlažem da se uvede noćno, tačnije ponoćno glasanje. Tako će svi pokojnici moći
da iskoriste svoje pokojničko pravo glasa, bez sunca, bez živih svedoka i bez suvišnih
pitanja!
-Ja bih ipak uveo starosnu granicu! – umeša se Frankenštaj, prebirajući po šrafovima
u džepu. – Pokojnici koji nisu punoletni ne mogu imati pravo glasa!
-Oni i nisu u biračkom spisku! – prekide ga Sava.
-Mislio sam na punoletstvo u zagrobnom životu! – pojasni Frankenštajn – Po meni,
tek posle osamnaest godina od smrti stiču pravo glasa! Red je red...
Drakula, vidno uzbuđen što je učesnik ovog istorijskog samita, predloži novi
amandman:
-Treba zakonom zabraniti upotrebu belog luka i pominjanje glogovog koca na dan
izbora! To traumatizuje pokojnike i remeti demokratski proces!
-Ukinuti i ponoćno kukurikanje petlova! – nadoveza se Sava. – Šta ima da kukuriču u
gluvo doba kad u Srbiji još svanuti neće!
-Tražim i da zadušnice budu svake subote! – svečano reče Drakula. – Pokojnike treba
nagraditi za glasačku lojalnost!
-Država to neće prihvatiti! – hladno odgovori Frankenštajn. – Izdaci bi uticali na
BDP, standard živih i finansijske rezerve!
-Crkva je dužna da se kod vlasti izbori za ovaj naš zahtev! – uze ponovo reč Sava.- Jer
kad mrtvi glasaju, živima se sprema opelo! A opelo je, da se ne lažemo, najsigurniji izvor
prihoda božjim pastirima!
U tom trenutku, u daljini zakukurikaše petlovi, najavljujući novi dan. Sva trojica se
trgoše, pogledaše jedan drugoga kao da kažu: „Uskoro će neki kukuriknuti u zadušničkoj
supi!“
Kretoše svako na svoju stranu, a mnogi pokojnici su se već postrojavali, spremni da
ponovo ožive volju naroda...
Ljubomir ILIĆ
Mala Krsna
TREĆA NAGRADA NA FESTIVALU SATIRIČNE PRIČE 2026.
BEOGRADSKOG AFORISTIČARSKOG KRUGA
EKONOMSKI PATRIOTIZAM
Rodoljub Patriotić iz Velike Male sa jedva završenom srednjom metalo-
poslastičarskom školom dugo nije mogao da nađe zaposlenje, te ga je to navelo na misao da
pokrene sopstveni posao, što bi se moderno reklo biznis i bude sam svoj gazda. Dugo je
razmišljao čime bi se bavio, a pošto ga njegova struka nikada nije zanimala, već je tu školu
pohađao isključivo kako bi udovoljo svojim roditeljima (ocu pekaru i majci bravarki),
bavljenje time nikako nije dolazilo u obzir.
Sebe je uvek video u preduzetničkim vodama, naravno na nekoj menadžerskoj
poziciji, zamišljajući kako pliva u parama,. Međutim, duboko u sebi znao je da je to, iz
trenutne perspektive, bilo samo njegovo plitko razmišljanje. Kao i svaki menadžer razmišljao
je kako da ne radi ništa, a zaradi što više. Inicijalna ideja bila je da se bavi izdavanjem
nekretnina ali pošto je u svom vlasništvu posedovao samo kućicu za psa, koju mu je ovaj
ostavio nakon izgubljene bitke sa dugom i teškom polnom bolešću, nije imao polaznu
osnovu. Njegovi roditelji, koji su školu koju su mu završili videli kao zanimanje budućnosti,
nikako nisu bili oduševljeni njegovom idejom, te su mu dali podršku, po glavi. Nakon toga to
je bila metla bez drške, a njemu je bilo jasno da može samo da se čisti iz kuće.
U zemlji je bila u toku predizborna kampanja i za vreme trajanja jedne političke
debate slušajući ukrštene reči političkih protivnika, javilo mu se kao glas sa nebesa: „domaći
izdajnik!“. Brzo je otrčao do lokalnog radija i dao oglas: „Povoljno izdajem državu, u periodu
lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora. Šifra: Patriota“. Nije prošlo ni sat vremena
od objavljivanja oglasa, a njegov telefon je postao vreliji od vruće linije. Prvo je usledilo
nekoliko znatiželjnih poziva, a onda su počele ozbiljne, zatim nepristojne i na kraju ponude
koje se ne odbijaju. Jedni su želeli samo manji deo njegovih usluga, drugi većinu, a treći čak
ceo paket ali uz odgovarajući popust. Uz savete da bude pametniji, jer pametniji popušta, na
kraju je odlučio da svoje usluge izdavanja pruži „all inclusive“ vladajućoj partiji jer su dali
najbolju ponudu za prihvatanje saradnje, kao i najgoru za njeno odbijanje.
Pošto se ubrzo pokazalo da će za pobedu na izborima biti potrebno još usluga
izdavanja, Rodoljub je od partije dobio zadatak da otvori firmu koja će poslovati kao agencija
za nekretnine i prijavi se na tender koji će mu biti pošteno namešten, što je on i učinio.
Poslovali su pod parolom „kupujmo domaće, strano je plaćeno“, zbog čega su privukli veliki
broj nacionalno orijentisanih ljudi ali su se takođe našli na meti stranih plaćenika, koji su ih
do tada gledali kao obične volontere koji svoj posao rade iz čiste ljubavi. Sada kada je uz tu
ljubav dolazio i novac počeli su da ih nazivaju glasačima lakog morala, a sve u cilju njihovog
diskreditovanja.
Bez obzira na sve izbori su završeni tako što je vlast sebi obezbedila ubedljivu pobedu
na svim biralištima. Isti scenario se ponovio i u naredna dva izborna ciklusa, sve dok narod
nije ostao bez svoje najvažnije nekretnine. Što bi se aukcionarskim rečnikom reklo: Izdato,
prvi put, drugi put, treći put! Prodato!
Marko PAJIĆ
Valjevo
.jpg&text=NAGRAĐENE PRIČE NA FESTIVALU SATIRIČNE PRIČE 2026. BEOGRADSKOG AFORISTIČARSKOG KRUGA&via=stc_network)
.jpg)
1 коментара:
Одличне приче. Честитам ауторима.
Постави коментар