Баук Шоовог духа над Европом:
Оштар рез ирског хирурга
Када је Карл Маркс написао да „баук кружи Европом”, тешко да је слутио да ће се та метафора овековечити у наслову Панораме савременог афоризма „Баук афоризма кружи Европом” ("Алма," Београд, 2025). Међутим, један други социјалиста, ирски геније и нобеловац Џорџ Бернард Шо (1856–1950), савршено се уклапа у ово друштво сатиричних духова. Иако превасходно познат као драмски писац, Шо је у суштини био расни афористичар. Његове драме су често само добро скројен рам за слике саздане од парадокса, цинизма и бруталне истине.
Шо је и данас, у 21. веку, један од најцитиранијих аутора на свету, па и у Србији. Наш менталитет, традиционално наклоњен црном хумору и „смеху кроз сузе”, лако препознаје Шоов ирски пркос и отпор према ауторитетима. Његови цитати живе на друштвеним мрежама, у политичким дебатама и кафанским расправама, често и без свести о томе ко је аутор, што је највећи доказ њихове фолклорне универзалности.
Анализа парадокса: Свет кроз Шоову оптику
Одабир афоризама за Панораму непогрешиво гађа у срж Шоове филозофије. Он је мајстор демистификације. Погледајмо његову политичку оштрицу: "Он не зна ништа, а мисли да зна све, што јасно указује на његову сјајну политичку каријеру.”
Ова мисао није изгубила ни промил актуелности; штавише, у ери популизма она дефинише модерног политичара. Ова уображеност се надовезује на његову дефиницију демократије као балона који служи да скрене пажњу док нам празне џепове.
Шоов хуманизам је специфичан – он не жали човека, већ га огољује. Изванредан пример је афоризам о тигру и спорту:
„Ако човек одлучи да убије тигра, то се зове спорт; а ако тигар одлучи да убије човека, то се зове крволочност.”
Овде Шо, деценијама пре модерних еколошких покрета, разобличава људску лицемерну антропоцентричност и двоструке аршине којима меримо сопствено и туђе насиље. Исту матрицу примењује и на статистику ("Ако мој комшија туче своју жену сваки дан, а ја никада, онда у светлу статистике обојица тучемо жену сваки други дан"), суптилно исмевајући покушаје модерне науке да хладним бројкама маскира појединачну патологију.
Његови социјални афоризми, попут оног о паралели између весеља и новца ("Људи који умеју да се веселе немају новца, а људи који имају новца не умеју да се веселе"), или о алкохолу као анестезији за операцију звану живот ("Алкохол је анестезија која омогућава да се издржи операција звана живот"), показују дубоко разумевање класног апсурда и егзистенцијалне тескобе. Па ипак, Шо није песимиста који паралише; он закључује да су и оптимисти и песимисти потребни друштву, јер један ствара авион, а други падобран.
Зашто нам је Шо данас потребан?
Бернарда Шоа читамо и цитирамо зато што се плашимо онога што је сам дефинисао: „Слобода значи одговорност. Ето због чега се већина људи плаши слободе.” У свету који бира комфорну политичку коректност и интелектуалну лењост, Шоов афоризам делује као шамар који отрежњује. Након његове реченице нема аплауза, већ тајац и суочавање са сопственим лицемерјем. Зато је он живи класик сатире, а његово место у Панорами европског афоризма – обавезно лектирно штиво.
Александар Чотрић
ЏОРЏ БЕРНАРД ШО (1856–1950), ирски романсијер и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност.
Он не зна ништа, а мисли да зна све, што јасно указује на његову сјајну политичку каријеру.
Свакога минута када сте љути, изгубите шездесет секунди среће.
Убиство је екстремни облик цензуре.
Ако човек одлучи да убије тигра, то се зове спорт; а ако тигар одлучи да убије човека, то се зове крволочност.
И оптимисти и песимисти дају свој допринос друштву. Оптимиста је измислио авион, песимиста је измислио падобран.
Људи који умеју да се веселе немају новца, а људи који имају новца не умеју да се веселе.
Он никада није пропустио ниједну прилику да пропусти прилику.
Алкохол је анестезија која омогућава да се издржи операција звана живот.
Ко уме, ради, ко не уме, учи друге.
Само будала може да слави године приближавања смрти.
Алкохол је веома користан. Он увек помаже – ако не болеснима, онда лекарима.
Слобода значи одговорност. Ето због чега се већина људи плаши слободе.
Демократија је балон који кружи над вашим главама и наводи вас да га посматрате, док вам неприметно празне џепове.
Патриотизам је уверење да је твоја земља боља од других зато што си рођен у њој.
Никада нећете написати добру књигу а да претходно не напишете неколико лоших.
Нема искреније љубави од љубави према храни.
Плес је вертикални израз хоризонталне жеље.
Ако мој комшија туче своју жену сваки дан, а ја никада, онда у светлу статистике обојица тучемо жену сваки други дан.
Пријатељство између мушкарца и жене је однос или између бивших, или између будућих љубавника.
Идеалан муж је мушкарац који верује да има идеалну жену.
0 коментара:
Постави коментар