Гледати своја посла
- Добар дан! Како сте?
- О, добар дан, Милице, ево добро сам. Нисмо се среле одавно. Како си ти, шта има ново?
- Хвала, добро сам. Идем на посао.
- Добро, Милице, што се не удајеш и рађаш децу? Знаш да сам ја увек хтела да ми будеш снаја, а ти нећеш да се удајеш. Деца су највеће благо, ево мој Пера сад ће да добије ћерку, а Миша већ има сина од пет година. Моје лепоте!
- Тета Секо, то ме питате сваки пут кад ме видите. Лепо је то што кажете, значи ту су Вам деца и унук па Вам помажу око свега што Вам треба.
- Ма нису ту. Они су у иностранству већ годинама само се чујемо и видимо преко вибера, нити долазе нити ја идем у ту Америку. Шта да радим тамо? А они не могу да долазе због посла, знаш, тамо се много ради. Они су веома успешни.
- А чика Мића, како је он?
- Шта да ти кажем, разводимо се после толико година.
- Како то?
- Ма ухватиле га неке бубице, све му нешто смета, само се жали, те хоће ручак на време, те вечеру, а знаш да ја нисам баш нека домаћица.
Волим да идем с оним мојим колегиницама на кафу, па да се испричамо, виђамо се сваког дана, а њега и то нервира. Па да прошетам куче морам и тако. Него да ти каже тета Сека – иду године, лепота пролази него да се ти удаш па да уживаш.
- Добро, тета Секо, драго ми је да смо се среле. Поздравите чика Мићу!
- Ма с њим и не причам уопште више шта има да га поздрављам. Пријатно!
Милица оде на посао размишљајући о овом сусрету. Пази кад те она која је пред разводом пита кад ћеш да се удаш. Она која ни у младости није била лепа брине да л‘ ћеш ти да се удаш. Свашта!
Тања Станојевић
0 коментара:
Постави коментар