ŽENE UBIJAJU, ZAR NE
Dočekao je sa velikim očekivanjima. Izgleda da ni njene ambicije nisu bile manje. U oblaku njenog parfema, mislio je na oblak iznad njih i prizivao ga da siđe na zemlju, makar skroz pokisli. Ovaj se odozgo samo zagonetno osmehivao, obećavajući pomoć kada bude potrebnija. Ni vetar nije bio saradljiv, toga dana. Sve ide u neželjenom pravcu. Splet nezgodnih okolnosti, umiruje samog sebe. Šta bi drugo?
Guši ga miris koji treba da bude privlačan i istakne njenu lepotu, tako kažu prodavci. I jedinstvenost!? Kako, ako se proizvode industrijski, pita se ironično. Možda je u tome stvar, proleće mu kroz glavu misao. Pokušava da je zaboravi, otkrivanjem sastojaka koji doneti miomiris čine nepodnošljivim. Kao većina muškaraca, ne odmiče dalje od pretpostavke o cvetnim notama i nekim začinima za slatkiše. Samo što on voli i cveće i slatkiše.
Kuda dalje, šta da radi? Ulazak u zatvoreni prostor čini se još gorim. Neće valjda da joj priča o svojim alergijama na prvom sastanku, kao da je otišao kod doktora. Koji bedak, pa ona jeste lekar! Ni slučajno, baš zbog toga. Ali, kako pretrpeti? I dokle? Je li vredna truda i tolike žrtve? Šta mu se uopšte sviđa kod nje? Od početka je išlo nekako traljavo. Bože, šta sve čoveku padne na pamet, kada je u nevolji. Da ne poveruješ!
Slavica Maksić
0 коментара:
Постави коментар