PROLAZNIK I NEPROLAZNIK
PROLAZNIK
Stajao je pored prozora sa šoljicom kafe koja je, s obzirom na to da se radnja dešava rano izjutra, poznata i kao jutarnja kafa. Ispijač kafe je dole na ulici video prolaznika u majici kratkih rukava. Na osnovu toga je zaključio da je napolju dovoljno toplo i da može i sam izaći lagano odeven.
Ono što nije znao jeste da je i sam nepoznati šetač na identičan način doneo odluku o svom jutrošnjem odevanju. Pored toga, nije mogao znati da je taj užurbani prolaznik, dok se tresao od jutarnje svežine, upravo razmišljao: „Tako mi i treba kada verujem svakom ludaku kojeg vidim.”
Dotični ludak, lagano odeven, naveo je čitav niz posmatrača kraj prozora da mu poveruju kako je napolju toplo. Sledeći njegov primer, ubrzo su shvatili da su se prevarili. Nije to prvi put da se ljudi prevare sledeći nekog ludaka. Mnogi su zbog toga osetili hladnoću na sopstvenoj koži, ali i mnogo toga drugog.
NEPROLAZNIK
- Eh, da mi je da doživim da mi Mirko završi školu, pa da mogu na miru da umrem - reče još uvek krepka baka Zaga komšinici Nati, gledajući svog mlađanog unuka kako sa rancem na leđima odlazi u školu.
Komšinica Nata je imala sreću da doživi i čuje još jedan životni cilj baka Zage: - Eh, da mi je da doživim da mi se Mirko oženi, pa da mogu na miru da umrem. Nažalost, Nata je bila opravdano odsutna sa Mirkove svadbe, s obzirom na to da je u međuvremenu umrla, te nije mogla da čuje novu želju baka Zage, koja je na pomenutoj svadbi zauzimala počasno mesto:
- Eh, da mi je da doživim da mi ovi golupčići podare praunuke, pa da mogu na miru da umrem.
Praunuče je stiglo, a nakon toga još jedno, i mora se primetiti da je baka Zaga bila presrećna što ih je doživela. Jedne večeri, uz najnovije vesti i pasiranu hranu, baka Zaga je izjavila:
- Eh, da mi je da doživim slobodu, pa da mogu na miru da umrem.
- Baba, da ne preterujemo - mogao je da kaže unuk Mirko dok je u naručju držao jedno od dece, ali zbog lepog vaspitanja to ipak nije učinio.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар