AFORIZMI ZLATOMIRA ALEKSIĆA

 Za mene je TV dnevnik kao liturgija u crkvi. Ćutim, gledam, slušam i stalno se krstim.

 Sve je otišlo do đavola. Bog zna zašto.

 Ograničeni smo. Još uvek ne znamo državne granice.

 Imali bi mi mnogo više boraca da nam ne fale po dva svedoka za svakoga.

 Naša nacionalna istorija se prenosila od usta do usta. Tako je nastala igra pokvarenih

telefona.

 Menjali bi mi veru za večeru da ne moramo još i da doplatimo.

 Posle rata dezerteri izbiju u prve redove.

 Šta je sve na dnu vidi se tek kad ispliva na površinu.

 Mnogi su skrenuli, Ibar nije.

 Nekad sam bio mlad i glup. Nisam više mlad, ni manje glup.

 Nismo raja koja globe davati ne može. Sad smo narod koji plaća porez!

 Verujem u svetlu budućnost. Verujem i u Boga iako ga još niko video nije.

 Važno je da mi dole što pre shvatimo da može gore!

 Živ čovek se na sve navikne. I na zlatno doba.

Zlatomir Aleksić

ŠIPAK.RS