МИОДРАГ ТАСИЋ: ПЕЦАЊЕ СОМОВА

Пецање сомова

Одавно је познато да већа риба гута мању рибу, а у нашим водама највећа риба је

сом. Сваки пецарош жуди управо да упеца сома. Тачније, не једног, већ што више сомова.

Што веће мноштво ових глупих примерака нахвата, тим је успешнији. Наравно, не може

их све појести. Није ала. Довољно је да их нахвата, да их заведе, да их просто освоји,

после мирне душе може да их врати у воду. Да живе. И сомови су задовољни. Преживели

су бар на трен, а после како буде. Дешава се да их искусни риболовац поново намами и

ухвати. Бућком најчешће, али има и других мамаца. Јер сом, онако тупав, олако пада на

мамац. Сто пута га превариш, и ништа неће научити. Увек ће изнова правити исту грешку!

Сом може достићи чак два метра дужине. Тежину од сто кила, па и више. Свеједно,

мало сомче или огромна, стара сомина, мозак им је исти. Незнатан. Стога га је лако

завести. Преварити. Бућком, дурдубаком или једноставно мамцем, сом се полакоми и

крене стрмоглаво на удицу. Потом је само ствар вештине извући грдосију на суво.

Сом као сваки сом, похлепан је на сваки плен. Ма колико ситан и безначајан мамац

био, парче јефтине саламе, глиста или ровац, привући ће пажњу ове немани. Сом гризе

све што му падне у чељусти. Пацове, рибе, водене змије, лешеве... Није избирљив. Много

једе, то јест гута, опет не пропушта ни најмањи залогај. Тако да ће искусни, лукави и

превејани рибар лако намамити глупог сома. Чак ће и риболовац почетник врло

једноставно упецати неко мало сомче. Сада, ако је поштен и честит, он ће то нејако сомче

вратити у воду. Неће му узети живот, већ ће сачекати да нарасте, па ће га онда ловити.

Био то исти тај риболовац, или неки други, наново ће упецати сада већ нешто робуснијег

сома, на исти начин као и првог пута. Јер сом не би био сом када би учио на грешкама.

Сом остаје сом и треба се искључиво ослањати на пецање сомова. Историја нам даје за

право!

Миодраг Тасић

ŠIPAK.RS