Повратак у будућност
Неким чудом десило се да се једно цело данашње одељење од двадесетак ученика нађе у истој школи средином деведестих. Да чудо не би било баш толико ту су се створили без ,,паметних“ телефона и распоређени су у пет одељења којима је речено само то да су из друге школе.
Већ за време првог часа у свих пет одељења дошло је до различитих ситуација. У једном одељењу неки Лука се жалио наставнику техничког да му је друг узео гумицу на шта овај узе дневник да провери да није промашио одељење па да је ушао у одељење петака, а не код седмака. У другом одељењу је неки Филип непрестано упадао у реч наставници биологије која га је послеизвесног времена избацила са часа и уписала му неправдани, а он је почео да плаче и бацака се по поду у ходнику школе рекавши да ће да се жали родитељима. Све то је осталој деци било смешно јер се понашао као размажено дете из обданишта. У трећем одељењу двоје нових ученика расправљало се с наставником математике зашто уопште уче математику и шта ће им то; све зато што их је наставник питао Питагорину теорему, а они нису знали да бекну. Наравно, наставник их је избацио са часа јер ометају наставу и не поштују наставника.
У преостала два одељења занимљиво је било на одмору кад нови ученици нису могли да се снађу без својих ,,паметних“ телефона. Нису знали да причају са другарима. Ни на часу физичког нису баш били активни. Умарали су се већ код загревања, а кад је требало да се уради нешто захтевније рекли су да су се сморили и да је то ,,левел“ који не могу да пређу на шта су их остали ученици запрепашћено гледали, а један је чак рекао – Маните ме тог енглеског! Доста ми је што га на часу слушам. Да ли ви знате српски? Одакле ли сте дошли?
Свим осталим ученицима новоопридошли ученици били су, најблаже речено, смешни. Причали су како су килави и како само кукумавче и све им смета, да не знају ништа да ураде чак ни да прескоче козлић, а праве се да све знају.
Проблем је настао већ другог часа када су неке од њих наставници вратили кући да се пресвуку јер су дошли у школу непримерено обучени и рекли су им да им родитељи сместа дођу у школу. Зашто проблем? Зато што су само ученици нашли у школи док су им родитељи остали у садашњости. Тада се као чаролијом то исто одељење створило опет у садашњости док јеонима који су у прошлости све то гледали са чуђењем лакнуло и рекоше сви углас - Хвала што нисмо такви!
Шта се десило са онима који су се вратили у садашњост? Они својим родитељима испричаше шта им се десило тог дана у школи, да је школа изгледала чудно, да су били са неком чудном децом и наставницима који су их исмевали и који су их малтретирали.
Након тога што су њихови родитељи чули, они се замислише, свако у својој кући, а онда сви до једног помислише – па то су била наша деца која су се пре тридесет година појавила у школи ниоткуда и којој смо се смејали, чије смо родитеље сажаљевали јер су им деца таква. Мислили смо да је то био сан, али то је била стварност и ми смо ти који смо их тако васпитали. Да ли је касно да нешто променимо?
Тања Станојевић
0 коментара:
Постави коментар