Три жеље
Ухватио матори пецарош крупну рибу. Коначно му се посрећило, макар на концу живота. Целог живота хватао је караше, белу рибу, понеког ситнијег шарана или смуђа, мада најчешће гумене чизме, пластичне флаше или металне лонце. И, ево, најзад, повећег сома, након двосатне борбе.
Да коначно покажем улов оној балафурдији што ме једнако исмејавају – мрмљао је задовољан себи у браду. – Нека виде да без старца нема ударца!
- Стари, ако ме пустиш, испунићу ти три жеље!
- Шта је ово данас? Да ли сам скренуо с ума од силног напора и радости? Сом говори као да је златна рибица!- Чудио се пецарош.
- Наравно да говорим. То о златној рибици је прича за децу. Сом једини може да испуни сваку жељу. Испробај ме, па се увери. Ништа не можеш изгубити!
Старац се мало замисли. – У праву је сом. Пробаћу најпре једну жељу, па ако је заиста моћан да ми је испуни, наставићемо. У супротном, мој је свакако. Не може ми побећи.
- Хајде да видимо шта можеш. Прва жеља ми је један леп рибарски чамац!
Истог трена чамац се створи на обали реке. Стари зинуо од чуда. Уштину се да провери да не сања. Бол је био доказ да сом говори истину. – Видим да ниси лагао. Друга жеља нека буде једна рибарска кућица, тамо поред оне врбе. Ништа посебно, ја сам скроман човек!
Још није изговорио последњу реч, а кућица стоји поред врбе као да је ту вековима. Невелика, али лепа и за старог пецароша потаман. – Зашто нисам тражио нешто више – стари схвати да је погрешио. – Трећа жеља мора да ми обезбеди сигурну старост.
- Имам и трећу жељу. Но, овога пута желим нешто више. Можеш ли да ми је испуниш?
- Наравно. Али прво мораш да ме вратиш у реку. Иначе, ништа од треће жеље. Старац се смрче. - Шта ако ме превари? Зашто нисам тражио злато? Дворац, паре...? Пустићу га, па шта буде. Скину удицу и врати сома у реку.
- Трећа жеља може бити само савет. Ми сомови на крају дајемо савет, али то је по правилу вредније од материјалних ствари. Мој ти је савет, пријатељу, да никада не верујеш сому. Јер сом све што ти да, потом ће ти узети, - док су одзвањале последње речи чамац и рибарска кућица су нестали као да нису ни постојали.
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар