Паметна куповина
Активна сам чланица потрошачког друштва из фотеље, ево ускоро се навршава пет година од моје прве куповине. Био је то један несвакидашњи пончо у који сам се заљубила на први поглед чим је реклама искочила на телефону. Ено га стоји у орману, чека посебну прилику јер није за сваки дан. Онда су уследиле куповине најнеобичнијих ципела и хаљина. Неке од њих сам обула и обукла неколико пута, а неке још увек чекају необичне дане да бих их носила.
За све ово време, могу да кажем да ми је увек стизало оно што сам тражила. Било је ту и промашаја – није да није. На пример, једном сам наручила калуп за растезање ципела чији врх није могао да уђе у чизму коју је требало да разгази. Други пут простирку за каду од које замало не погинух у сопственом купатилу. Ипак, ова два артикла су послужила некој сврси. Калуп је добродошао да рашири патику мог супруга који носи број 46, а простирка за купатило је завршила као подметач за цвеће лети на тераси.
Ниједном нисам вратила производ, осим једном када сам себе за 52. рођендан хтела да обрадујем рошулама. Стигао ми је број 42 уместо броја 37. Љубазна особа из инбокса ми је понудила повраћај новца, али ја нисам хтела ни да чујем и морала сам да запретим да ћу писати главном дистрибутеру у иностранству о томе како се послује у нашој држави. Рошуле одговарајуће величине стигле су у року од три дана, десет дана пре рођендана, и извршена је успешна примопредаја – ја куриру 42, он мени 37. Покушала сам да их возим неколико пута зарад осећаја да ми је поново петнаест година, али сам одустала након првог озбиљнијег пада. У противном, не бих дочекала свој 53. рођендан.
Волим да купујем из фотеље. Толико има лепих производа који баш мени требају. Једини проблем ми је када се најаве ови из брзе поште, па цео дан морам да будем код куће. Онда носим телефон као мачка мачиће јер би сваког тренутка могли да позову, а није лепо да бели комби само на мене чека испред зграде.
Марина Рачевић
0 коментара:
Постави коментар