Milan Nedić, izdajnik ili rodoljub, pitanje je sad? - kolumna Miodraga Tasića

       
   

  U Srbiji uglavnom sve fali, osim dosade. Jedan mudrac reče: da Bog da živeo u interesantnim vremenima! I jeste život interesantan preko svake mere. Eto, u jednom danu otvaraju se poglavlja s Evropskom unijom, sud raspravlja o rehabilitaciji Milana Nedića, raste standard, industrijska proizvodnja, grade se putevi, mostovi, hvali nas američki ambasador, MMF, sportisti osvajaju medalje... Ide da bolje biti ne može! Tako, da ponovimo; nije dosadno i makar na Srbiji neće se ostvariti prognoza klasika Marksizma kako će dokolica uništiti društvo. U Srbiji tako što nije moguće. Jer, većina stanovništva  zbilja je u dokolici, ali zlobnici tvrde da je srpsko društvo odavno uništeno!
     No, vratimo se rehabilitaciji generala Milana Nedića. Milan Nedić se iskazao hrabrošću u Balkanskim ratovima. Odlikovan je i unapređivan. U Prvom svetskom ratu postao je najmlađi pukovnik srpske vojske. Potom, pred početak Drugog svetskog rata pravilno je ocenio snagu nemačke vojske i njene ciljeve. Ukazao je na slabost jugoslovenske vojske i države, kao i na neprijateljsko okruženje od strane naših suseda. Sve to kao ministar vojni. Dakle, Nedić nije bio za sukob s moćnom Nemačkom. Posle je došlo do pristupanja Trojnom paktu, onda vojni puč u režiji Velike Britanije, Aprilski rat, okupacija Jugoslavije, i zatim gerilski otpor u okupiranoj Srbiji; prvo Draža Mihailović podiže ustanak u Srbiji a nakon napada Nemačke na Sovjetski savez i prekida prijateljstva Sovjeta s Hitlerom, onda i komunisti ustaju u borbu protiv okupatora. Nemci vrše strašne represalije. Ubijaju sto Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Za jednog ranjenog Nemca streljaju pedeset Srba. Pred Nedića Nemci stavljaju ultimatum: ili će prihvatiti da formira kakvu-takvu vladu u Srbiji i da zaustavi oružani ustanak, ili će ono malo Srbije pod nemačkom upravom biti podeljeno između ustaša, bugarskih fašista i arnauta!
      Milan Nedić, skrhan ličnom tragedijom zbog smrti sina i snaje u Smederevu, izazvane diverzijom u smederevskoj tvrđavi i paljenjem eksploziva i oduzetog oružja u Aprilskom ratu, bira ličnu žrtvu za spas srpstva. Žrtvuje sebe na oltar Otadžbine, - kako se izrazio. Formira Vladu narodnog spasa, kvinslišku, svakako. Srbija je okupirana. Nemci su vrhovni gospodari. Ali za tri godine Nedićeva vlada je spasila stotine oficira iz nemačkog zarobljeništva, trista hiljada Srba od ustaškog pogroma, još toliko Srba iz Makedonije, s Kosova i Metohije, Bačke, Sandžaka... Takođe i pedeset hiljada Slovenaca je našlo utočište u Srbiji. Delimično je oživela privreda, kultura, uopšte život pod okupacijom. Nije sve bilo idealno, mi i ne navijamo ni za koga, samo treba biti realan i pošten. „Ko je bezgrešan, neka prvi baci kamen“, - reče Isus na prekore književnika i fariseja što pomaže jednoj bludnici. Inače, bludnice su u ono vreme kamenovane. Niko se nije bacio kamenom posle Isusovih reči. – Jevanđelje po Jovanu, 8. poglavlje.
      Rehabilitaciji Milana Nedića žestoko se protive stranke rasima Ljajića i Ivice Dačića. Koliko juče Rasim Ljajić je objavio čitulju povodom smrti Alije Izetbegovića u listu „Dnevni avaz.“ Poslednji selam našem dragom predsjedniku Aliji Izetbegoviću..., pa se pominje „njegov neprolazni lik i djelo“, itd. Srpskom ministru, večitom, Alija je predsjednik? Dačić je dugo pregovarao s Hašimom Tačijem, srpskim krvnikom. Zarad srpstva i poglavlja. Posle silnih pregovora Srbima na Kosovu ni jedan jedini most nije ustupljen. Osim nekoliko ministara u „Kosovskoj“ vladi, koji jedinu korist vide u plati i novčanim dodacima za sebe, Srbima sleduje jedino progon, prebijanje na ulici ili u sopstvenoj kući, paljenje imovine, uništavanje kulturnog nasleđa. A zbog poglavlja Srbija će normalizovati odnose s Kosovom!
       Što ti je pojam izdaje relativna stvar. I koliko samo zavisi od spoljašnjih okolnosti, pritisaka, časti pojedinca, njegovog morala. Inače, svi oni koji su glasni protiv kolaboracije i saradnje s okupatorom, a navijaju za one koji su okupatora napadali po bilo koju cenu, neka nastave tim ispravnim putem. Na Kosovu je okupacija na delu. Srbi u Hrvatskoj nisu u mnogo boljoj situaciji. U Federaciji bosanskoj, slično. Nešto ne čusmo sledbenike Tita i partije da se zalažu za oružani ustanak u tim područjima. Još manje da lično pokrenu partizansku vojnu. Poput neprolaznog najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Mogao im je i Če Gevara biti uzorom! Međutim, salonski patrioti i levičari rađe se bore za narod iz udobnih ministarskih fotelja. Narod pod njihovim vođstvom nije mnogo procvetao. Za sada samo ministrima dobro ide. No, ne treba gubiti nadu. Neka je bar nekome krenulo!

Miodrag Tasić
     
    

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК