ŽIVOPISNO PREDSTAVLjANjE
PREDSTAVE O ŽIVOTU
Kada neko dolazi iz zemlje poslovično hladnih Švajcaraca za njega se gledajući iz balkanskog ugla teško dâ pomisliti da se može baviti pisanjem satiričnih aforizama, a posebno ne onih sa socijalnom tematikom. Kada još pri tom to bude i ženski autor, to već samo po sebi zavređuje pažnju. Sigurno da je usmerenju ka pisanju aforizama najviše doprinela globalna mreža informacija, poznata kao internet, ali da su satirična i duhovita crta koje su kroz aforizme zastupljene u ovoj knjizi ono što neko nosi u sebi. A odakle bi nego sa Balkana, iz zemlje Srbije?!
Daliborka Šišmanović Kepčija, kao i mnogi drugi njeni sunarodnici, je otišla za boljim životom, ali evo vratila se putem aforizama sabranih u knjigu simboličnog naziva „Predstava o životu“. Od prvog Daliborkinog pojavljivanja sa aforizmima u Almanahu aforističara „Afoteka 2“ iz 2013. godine, ova knjiga predstavlja vidan napredak u njenom pisanju i shvatanju ove (ne)priznate književne forme, što daje nadu da se njen napredak ovde ne završava. Na samom početku tim povodom ona saopštava: „Zbog dužine jezika izražavam se isključivo u kratkoj formi“, upozoravajući na ono što sledi, a to je dvesta i koji aforizam gratis, što je sasvim dovoljno za početak priče.
Gledajući sa distance na našu situaciju, negde sa Alpa, autorka primećuje: „Narod euforično iščekuje državni preporod. Negoduju samo oni kod kojih lobotomija nije uspela.“ i nostalgično zaključuje: „Lako je voleti otadžbinu. Teško je živeti u njoj.“ Dok za Srbiju u budućnosti, u kojoj bi živela kao u Švajcarskoj, ona ima viziju: „Budućnost je u saradnji sa zemljama bogatim naftom. Oni imaju naftu, a mi platformu.“
Nije samo Srbija zemlja apsurda, naprotiv, apsurd je svetski brend koji se možda najbolje primio u Srbiji, što izuzetno pogoduje prinosima aforizama. O bilo kojoj vladi u svetu da se radi manje-više važi isti apsurd: „Vlada nema potrebe da obećava promene. Dovoljno je da promeni obećanja.“
Da je socijalna tematika nešto neizbežno u satiričnom aforizmu pokazuju i stranice ove knjige. Zemlja u kojoj su lopovluk i korupcija vidljivi na svakom koraku zaslužuje aforizam izrečen na krajnje kulturan način: „Ko kaže da smo zapostavili umetnost? Posedujemo najveću galeriju lopova.“ Ili kada se radi o pravima „malog“ čoveka u grotlu laži, prevara i surovog kapitalizma to zvuči ovako: „Lakše je zameniti radnika nego mašinu. Mašina mora da se plati.“
Kako knjiga odmiče autorka nas iz satiričnog aforizma vodi na njen teren filozofema i maksima u kojima nesebično deli definicije onoga što se odvija oko nas i u nama, pa tako nailazimo i na poučno-metaforičan aforizam protkan humorom, a za koji se može pretpostaviti da je pisan pod uticajem dobro poznate švajcarske čokolade: „Jak je onaj ko može da polomi čokoladu, a pojede samo jednu kockicu.“ Među filozofemama i maksimama ima onih koji predstavljaju pravu lekciju u malom, a takvi su pored ostalih i sledeći: „Samo jak um može da nosi glavu punu dobrih ideja.“ i „Ko puni glavu umesto džepova nema strah od džeparoša.“ Ovom prilikom nije zaobiđen ni crni humor: „Brza smrt je bezobzirna. Ne daje vam vremena da se oprostite od života“, a tu je i nekoliko životnih definicija od kojih će svako od čitalaca moći da izabere svoju. Ona koja je na mene ostavila poseban utisak je: „Neću da živim u snovima. Želim da živim život koji sanjam.“
Znamo da aforizam nije vic, ali često može bude osnova za njega ako u sebi ima dovoljno vrcavosti duha. „Prilagodite vožnju stanju na putevima. Parkirajte automobil u garažu.“ je jedan od takvih aforizama, tako da ako u skorije vreme pročitate vic na ovu temu znajte odakle potiče. To isto važi i za još nekoliko aforizama koje ćete lako prepoznati u knjizi.
Aforizam koji počinje opijajuće poetski: „Ne volim jesen, ni lišće koje opada“, a završava se otrežnjujuće ironično: „Kroz ogoljene krošnje drveća ponovo vidim komšije“, predstavlja jedan u nizu onih koji mogu da se upišu na posebnim stranicama knjige utisaka o aforizmu. Nije antologijski, to su neki drugi aforizmi, već je upravo baš poseban.
I da ne bi proteklo sve bez ljubavi, kako odane tako i varljive, u knjizi se našla i nekolicina aforizama na temu muško-ženskih odnosa koji su u poslednje vreme stekli nešto veću popularnost usled zasićenosti političkim temama. „Ako želite osobu sa bitnom ulogom u vašem životu, tu nema mesta za glumu.“ ili, aforizam na osnovu iskustava iz porodičnog života, „Da nemamo decu bila bih mužu još bolja majka.“ su aforizmi koji obogaćuju ponudu čemu će se čitaoci od srca nasmejati.
Da rezimiramo, Daliborka se svima nama poklonila u svojoj „Predstavi o životu“, a vi koji ste došli do kraja ove recenzije možete početi sa čitanjem. Za to vam nije potreban dlan, već um.
Vladica Milenković
urednik i satiričar
IZBOR AFORIZAMA
Kod nas nema ništa novo.
Sve je viđeno još u prošlom veku.
Srbija je puna ludaka.
Nije ni čudo, jer su psihijatri
na specijalizaciji van zemlje.
Vlada nema potrebe da obećava promene.
Dovoljno je da promeni obećanja.
Nećemo umreti od gladi.
Poješće nas siti.
Ko kaže da smo zapostavili umetnost?
Posedujemo najveću galeriju lopova.
Ni novo sutra više ne obećava.
Preti.
Za bolju budućnost bismo mogli
još danas da se izborimo,
ali nemamo dovoljno oružja.
Narod je opijen mržnjom.
Brže hvata na prazan stomak.
Nama datum ulaska
u Evropsku uniju ne treba,
mi smo ionako izgubljeni
u vremenu i prostoru.
Nema potrebe za žurbom.
Nagomilani problemi rešavaće se
u sledećem mandatu.
Lakše je zameniti radnika nego mašinu.
Mašina mora da se plati.
Čućemo istinu, čim je izmisle.
Poltron ne crveni.
Nema on obraz za to.
Prilagodite vožnju stanju na putevima. Parkirajte automobil u garažu.
Današnji đaci od svih predmeta
najviše vole fizičko – nasilje.
Aforizme odabrao: DIB
![](https://buffer.com/add?url=http://sipakrs.blogspot.com/2016/02/predstavljamo-knjigu-aforizama.html&picture=http://4.bp.blogspot.com/-bxjwdVsfUV0/VrBxmqvbEZI/AAAAAAAACgI/a5zq6GlQuG0/s72-c/12660189_10208799142401084_429395817_n.jpg&text=PREDSTAVLJAMO KNJIGU AFORIZAMA "PREDSTAVA O ŽIVOTU", DALIBORKE ŠIŠMANOVIĆ KEPČIJE&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар