IZJAVA
Imam i ja da izjavim nešto za Dnevnik.
Ne raduje me činjenica da živim u državi u kojoj reklame za pivo traju duže od Vesti, i u kojoj je najvažnija vest to što je Tsonga predao meč Đokoviću.
Prazne glave je uvek bilo najlakše napuniti nevažnim informacijama. Te prazne glave su nam i došle glave.
Mene više zanima kad će se prestati sa tim da se pametni prevaspitavaju, umesto da se nepismeni opismene i nevaspitani vaspitaju?
Ne zanimaju me sadržaji prepiski visokih državnika preko društvenih mreža. Pre me zanima, šta ti državnici čine ne bi li nam društvo u kom živimo učinili sadržajnijim?
Zanima me hoće li neko najzad da spreči da nam kultura bude nekulturna, da se lopovluk isplati, a da se poštenje ismeva?
Zanima me hoće li napokon neko da se suprotstavi medijima koje opsedaju medijumi, koji bi da svakog od nas ubede da spas sveta leži u ideji da napustiš svoj svet i da onda tako izgubljen pronađeš sebe gradeći njihov svet izgubljenih?
Takođe me, od metoda kako da nas obuče za goli život, više zanima da li ima primera da je i ovde moguće poštenim radom obezbediti život dostojan čoveka? Stoga me ne zanima da mi neko sračuna da li imamo suficit deficita ili deficit suficita. Ti brojevi se ne računaju digitronom već životom do 30. u mesecu.
Zanima me, ima li ikakve nade da će televizijski sadržaj prestati da se svodi na Beogradsku, a život na crnu hroniku?
Zanima me takođe, hoće li neko da spreči da nam šume stradaju zbog balvana?
Hoće li već jednom neko da odgovara za svoju neodgovornost, a ne da se događa da posle jednodnevne kiše znamo gde su nam reke ali ne i njihove obale, pa da iz godine u godinu obnavljamo gradivo kad već nismo nasipe?
Dakle, zanima me kad će se prestati sa trendom da radne grupe rade ništa, a pojedinci svašta?
Zanima me još toliko toga...
Nažalost, život u Srbiji je sreća u nesreći, jer Srbija je zahvaljujući vama dragi političari, postala nesreća za svaku sreću. Jeste, kriza je. I ne što je naša, al' je najveća. Ali polako, to nije za pohvalu.
Jer, činjenica je da u godinama krize nismo ostali samo bez hleba, nego i bez jaja. To dovodi u pitanje obdarenost naroda. Nikako da se digne. Dobro, istina je da mnogi koji su lupali u šerpe i duvali u pištaljke sad "rade" za državu, pa bi dizanjem digli ruku na sebe. Njihov status veze je srećno zaposlen. Takvi samo dižu glas protiv, a ruku za vas. Takvi su opozicija ali ne daju pozicije. Takvi su zaštićeni, imaju jak imunitet, a imati jak imunitet ne znači nužno i biti zdrav. Vi ste, političari, odličan primer toga.
Sa druge strane pošten čovek u Srbiji je, naravno, bez - veze. Kad bi hteo da se uključi u partiju, kasno mu je, jer ste vi sve prokockali. Njemu je da bi imao život ovde, najbolje da ode odavde. Pošten čovek u Srbiji nije dobrodošao, skoro kao kultura. Ona ne da nije dobrodošla, nego je nekulturna.
Da je dobro, bilo bi bolje. Ne morate više da se trudite. Dovoljno ste kreteni.
Politika vam je uzela dušu, ali možete se nadati penziji, a kakva je kriza ne može se imati i jedno i drugo.
Za kraj, sve vas dragi političari pozdravljam na znakovnom jeziku, koristeći srednji prst.
Hvala na pažnji
Marina Aristo Marković
0 коментара:
Постави коментар