Витомир Теофиловић
ДУШКО РАДОВИЋ – ЛЕГЕНДА НАШЕГ ХУМОРА И САТИРЕ
Уводно излагање на САТИРА-ФЕСТУ 2017.
Био је свестран писац – песник, писац разних жанова за децу, драмски писац, афористичар... Присну и блиставу везу са децом успоставио је већ првим текстовима, у Пионирским новинама и Полетарцу.
Пажњу одраслих заувек је освојио својим хумористичко-сатиричним афоризмима, емитованих у Серијалу ДОБРО ЈУТРО, БЕОГРАДЕ на таласима Радио станице Студио Б. То је била култна емисија, Београђани су навијали сатове или наручивали буђење да је не би пропустили. Њена магнетна привлачност напајала се из три извора: афоризми су се односили на актуелне, често горуће проблеме; били су врло критички према најодговорнијима за те проблеме, а зна се ко у политичком друштву коси а ко воду носи, и треће, што би рекли Енглези: не мање важно, Душкови афоризми били су изузетно духовити. Зато су најчешће били догађај дана, изазивајући код слушалаца веће узбуђење и од стварних тренутних догађаја, попут саобраћајних удеса или пожара.
Душко Радовић је улазио срцем и умом у душу сваког проблема; мало је рећи да је он своје афоризме писао, он их је живео. Емотивно је доживљавао проблеме друштва и града као да су његови лични.
Разуме се, критички став у знаку подсмеха и ироније је фасцинирао грађане, али је иритирао политичаре, навикле у монистичком систему једноумља на непрекидно угађање од стране послушних поданика и велике свите полтрона. Нетрпељивост политичке врхушке према црнохуморним порукама које су прозивале и призивале њихову савест и одговорност непрестано је расла и толико порасла да је постала главни проблем Централног комитета Савеза комуниста Србије. Седница је одржана 8. новембра, а закључци донети 16. новембра 1982. године. Закључци који су забранили емисију били су наоко благи и из угла самих актера политичара чисто „аналитични“: „Афоризми у популарној емисији Београде, добро јутро у последње време све чешће имају обележја политичких порука са израженом моралистичком и демагошком поруком. Потребно је извршити подробнију анализу идејне усмерености оваквог делања.“ Чашу те пишчеве идејне заблуделости прелила је Душкова убојита порука од само неколико речи: „Ако већ можемо без Тита, можемо и без многих других.“
Ти „многи други“ осетили су да са врха Београђанке њима звоно звони, па су дали отказ звонару. Но, догодило се нешто непредвиђено: толико је грађана јавно протестовало да је власт одлучила да врати емисију. Но, велики маестро духа и морални великан свога времена је овако одбио понуђени условни повратак: „Ја јесам мали човек са радија, али нисам тај који се пали на дугме.“
Од потреса због укидања емисије која му је била од животног значаја, која је била нераздвојни знак његовог књижевног и моралног идентитета, добио је неизлечиву болест – упалу продужене мождине. Иако је умро у сред лета (16. августа 1984. године), кад је већина Београђана ван Београда, на његовој сахрани било је више од десет хиљада грађана и небројено полицајаца, који су чували грађане од опасног писца.
Иако је и сама судбина великог писца културолошки значајна, за књижевне зантижељнике је најбитније што је Душко Радовић био мајстор многих жанрова, тематски разуђен од критике власти до критичког односа према менталитету свог народа и савести појединца; бритког става а префињеног стила; крајње озбиљан и бескрајно духовит у исто време.
Чујмо малу прегршт Душкових бисера духа:
Има неподмитљивих људи. То су они од којих ништа не зависи.
Будите неко док не постанете нешто да се имате на шта вратити.
Нема правде: од хиљаду неспособних само је један министар.
Бирајмо најпаметније и најспособније. Пробали смо са најбољима, па то није дало никакве резултате.
Зашто говоре држе једни те исти људи? Зар нема других, који би такође могли говорити? Има их, али би они говорили нешто друго.
Имаћемо ускоро три генерације незапослених: очеве, синове и унуке. Незапослени се сјајно држе. Нико нема такве незапослене као ми.
Над нашом децом биће извршена још једна школска реформа.
Знате ли кад ће бити решен ваш проблем? Ако не умрете – никад.
Док метро дође у Београд, многи ће га сачекати под земљом.
Куда ћете на викенд? Ако су вам мајка или отац у старачком дому, могли бисте да их посетите. Распитајте се где су и свакако отидите.
0 коментара:
Постави коментар