САТИРИЧАР НИКАД НЕ ЖУДИ ЗА ИНСПИРАЦИЈОМ - ИНТЕРВЈУ СА МАРИНОМ РАИЧЕВИЋ, ДОБИТНИЦОМ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ САТИРИЧНУ ПРИЧУ НА ОВОГОДИШЊЕМ "САТИРА ФЕСТУ"
У земљи у којој све вене сатира цвета, тако да за сатиричаре у Србији нема зиме. Сатиру на страну, сатиричари живе као и остали људи- како знају и умеју. Један од начина да се изборимо са свакодневницом је да јој се насмејемо у лице. Докле год смо у стању да се смејемо, добро је...
Шипак:
Поштована госпођо
Раичевић, честитамо на награди за најбољу причу на овогодишњем „Сатира фесту“.
Ако Вам поставимо питање како данас сатиричар живи у Србији, да ли ће одговор
бити као наслов приче „Добро је“ или је то ипак мало другачије?
Раичевић: Прво, желим да Вам се захвалим на честиткама. Одговор на Ваше постављено
питање био би да сатиричари у Србији живе не само добро, већ одлично. У земљи у
којој све вене сатира цвета, тако да за
сатиричаре у Србији нема зиме. Сатиру на страну, сатиричари живе као и остали
људи- како знају и умеју. Један од
начина да се изборимо са свакодневницом
је да јој се насмејемо у лице. Докле год смо у стању да се
смејемо, добро је...
Шипак:
Учитељица сте енглеског
језика, шта мислите да ли се наши политичари праве Енглези или причају српски
да их цео свет (не) разуме? Да ли то њихово „прављење“ иде на рачун сатиричара?
Да ли сте покушали да преведете неки свој афоризам на енглески, колико је то
тешко?
Раичевић: Сасвим је тачно да се праве
Енглези, али нажалост већина политичара зна енглески тек за неку мршаву
двојку, а неки су чак и за августовски рок.
Што се разумевања српског језика тиче, много је лакше разумети српски
језик него политичаре и људе који живе у Србији.
Покушала сам да преводем и своје, и афоризме
драгих колегиница по перу које су заступљене у књизи Жена и афоризам.
Неке сам превела, надам се, успешно, док је друге било немогуће превести без прим.прев…
а онда ТО престаје да буде ТО. Тешко је превести афоризам, некада чак и
немогуће због разних пословица, идиома и израза који су заступљени само у нашем
језику. Много је лакше превести неку филозофему, као на пример- Време лечи, али и њему је потребно време. (Time heals, but it also needs some time.) Док с друге стране, никада не бих могла да преведем
свој блесавизам- Човек који зна одговоре на сва питања није тачан.
Шипак:
Поред прича, пишете и
афоризме, поезију, бавите се енигматиком. Да ли је то „мали одмор“ од сатире
или Вас сатира свуда прати, па и у тим другим књижевним формама?
Раичевић: Сатиричар никада не жуди за инспирацијом. Искрено, ужелела сам се да
напишем неку песму за децу. Састављање анаграма и палиндромских реченица не
само да одмара од сатире већ, за мене, представља антистрес терапију.
Боље је играти се речима и словима него дозволити да се неко игра Вашим живцима,
мада се неретко дешава да се кроз палиндромску реченицу прошверцује и
сатира.
Шипак:
Мало је дама у сатири,
шта Ви мислите, зашто је то тако?
Раичевић: Мислим да их има много више него што их је било у прошлости, а верујем да
би их било још и више када би своје мисли
и резоновања стављале на папир. Има много жена које свакодневно изговарају
афоризме, филозофеме, блесавизме… а да тога нису ни свесне. Моја бака,
по мајци, била је усмени приповедач сјајних афоризама. Такође, лично познајем
жене које их и записују, али та размишљања остају забележена само у њиховим
свескама . Вероватно би било другачије да имају више времена и самопоуздања.
Ово Вам говорим из личног искуства јер су и моја размишљања била само на папиру
све до октобра 2013. године када ме је Љубиша Микуловић, председник Удружења
Сатира Бор, убедио да своје сатиричне радове прочитам на Вечери Сатире која се
одржава сваког октобра већ седам година. Веома је важно охрабривати људе
посебно оне којима не недостаје храброст и таленат већ веровање да оно што раде
нешто и вреди. Ако бисмо се сви међусобно подржавали, било би нас више и то не
само када је реч о сатири него о
целокупном стваралачком раду.
Шипак:
Шта планирате у
будућности? Спремате ли неку нову књигу, наступе...?
Раичевић: Планирала сам да објавим нову књигу у којој би били заступљени не само
афоризми, већ и епиграми и минијатурни есеји. Разлог зашто још увек то нисам
урадила је ангажовање око припрема за представу поводом Дана школе Вук
Караџић. Прошле године сам написала свој први сценарио за представу Пепељуга
некад и сад. Вероватно никада не бих дошла на идеју да напишем сценарио да
није било моје колегинице која ми је задала домаћи задатак да, по
њеној замисли, напишем реплике . Ове
године спремамо представу Нушић. Сценарио је адаптација Нушићеве Аутобиографије,
али је било неопходно разрадити и додати неке нове женске ликове јер имамо
много девојчица у школи које поседује невероватан таленат за глуму.
Напомене М.Р.
Блесавизам- афоризам који садржи неку смешну
небулозу. То је моја лична дефиниција јер , по мени, велико је питање шта је
афоризам, а шта не… блесавизам мени дође као неки виц- монолог безвезе.
П.С. Ова реч може да се изостави из
интервјуа и замени јер је блесава.
Рођена је у Пироту
11. маја 1968. године. Детињство и сасвим рану младост провела је у Бору где и данас живи и ради . Предаје енглески
језик 23 године у Основној школи „ Вук Караџић“ . Бави се писањем сатиричних
кратких форми, поезије за децу и енигматиком. Самостално је објавила књиге Афоризми
и још понешто и Споменар једне
учитељице. Заступљена је у књигама Жена и афоризам и Један за
све, сатиричном алманаху Осињак као
и у неколико зборника Креативне Радионице Балкан.
Редакција "Шипка"
0 коментара:
Постави коментар