Реч
поводом награде „Радоје Домановић“ за 2017.
Дивим се Жирију са колико
прецизности и објективности је доделио награду „Радоје Домановић“ за укупан
допринос српској сатири – Павлу Ковачевићу. Нећу даље. Само да додам, поносим
се, као неко, што добијам исту награду као и Павле. (Иако је млађи, од њега сам
учио како се праве
афоризми.)
За ову прилику ево неколико згода
из мог књижевног искуства.
Пре двадесетдве године, пред
Библиотеком Града сретне ме добар познаник, а пуковник, и каже: „Дођи прексутра
у Римску дворану! Говоре о некоме
Ратко Божовић и Вељко Радовић.“. „Кад су они у питању, долазим и ако будем
спречен!“
– обећам.
На промоцији мог романа од прича „Сага о Сагу“ препричао сам тај дијалог и
додао: „Могу само да мислим како ће мој добар познаник бити изненађен, кад
после онако дате речи види да ме нема у публици. Сазнање: Често су важнији
они који говоре од оних о којима се говори (што у овом случају и није било
спорно).
Другом приликом, на улици ме сретне колега,
не сећам се који, само знам да није Милан Бештић, и каже: „Јој, што сам чуо
добар афоризам!.. “Чији?“
– питам. „Не знам, али је сјајан.“ „Да чујем.“
„Што ташта роди, мајка не рађа.“ Сигуран сам да сад и ви знате ко је аутор.
Сазнање: Афоризам је често познатији од афористичара. Афоризам је важнији од
аутора. Кад смо код тог афоризма, ево и ово. Сатира-фест је у Дому
омладине. Док ја говорим, на врховима прстију улази Ратко Божовић. После га
питам: „Професоре, јеси ли стигао да чујеш афоризам ’Што ташта роди, мајка не
рађа’?“ А он, као да се правда: „Јесам, мој Саво, али касно!“
Негде 2011. после Првог априла, пита ме
„дипломирани“ филозоф Никола Рацковић: „Што има ново?“ „Нема ништа.“ – одговарам.
А он: „Правиш се необавештен, као неко. А 'Златна кацига' коју си добио?!“ А ја, самохвалисаво:
„’Златну кацигу’ сам добио и прошле године, тако да то није ништа ново.“ Па кад
смо код „Кациге“, да додам,
под истим придевом: 2010. сам је добио на
тему криза за афоризам: „Влада је
забранила сваки штрајк глађу, али, док траје криза, према штрајкачима неће бити
предузимане никакве мере.“ „Кацигу“ на тему спас
идуће године добио је афоризам: „Бела застава нам је спасила животе. За њу се
мора наћи место у националном музеју.“ (Може бити и споран и неспоран. О томе има есеј.)
И ово. Неки
овде већ нешто знају о мојој склоности
ка „књижевним иновацијама“... (Хиљаду афоризама од питања и „Домановић“ књизи
„Питамтеја“, те епифоризми, те хаифоризми...) Сад је реч о тумачењу афоризма, или
теоријском раду. (Надам се да Теофиловићу и да хоћу, не могу „узети хлеб“ због његових бриљантних
есеја о српској сатири.) Већ неко време, запазио сам да
постоје „афоризми дуали“, „афоризми дублети“ или „афоризми близанци“. Тако су,
уз лукавство аутора, пре петнаест дана „Политика“ и „Вечерње новости“ објавили
по један од та два моја „афоризма дублета“. „Новости“ АФОРИЗАМ НЕДЕЉЕ:
„Десничар је током изборне кампање доживео шлог, али је добро прошао. Одузета
му је само лева страна.“ А „Политика“, замало као „афоризам недеље“: „Левичар
је доживео мождани удар, али је добро прошао. Одузета му је само десна страна.“
Иако је
„стабло ауторства“, идеја се може „разгранати“ у две или више варијанти. Но,
битно је за „афоризме близанце“ – да је исти
„отац“.
Мана објављених „дублета“ је што подупиру идеолошку равнотежу.
Ево још неких примера:
Паметнији
сам од жене. Боље сам се оженио но што се она удала.
Моја
жена је паметнија од мене. Боље се удала но што сам се ја оженио.
Ако
ти само ја недостајем, теби не фали ништа.
Ако
ти само ја недостајем, теби нешто фали.
Нама
за идеалан брак фали само једна особа.
Нама
за идеалан
брак фале две особе.
Нећу да идем комшији на сахрану,
иако би он мени радо дошао.
Радо идем комшијама на сахрану, баш
зато што они мени не би дошли.
Затворио сам апотеку. Купаца нема
ни за лек.
Затворио сам пекару. Од тога нема
хлеба.
Ташта је као оставка. Неподношљива.
Оставка је као пуница.
Неподношљива.
Левичар је доживео мождани удар,
али је добро прошао. Одузета му је само десна страна.
Десничар је током изборне кампање
доживео шлог, али је добро прошао. Одузета му је само лева страна.
Што ташта роди, мајка не рађа.
А што мајка може да роди, то ни
ташта не рађа.
И
два, мало ласцивна, замало
бестидна, али „дублета“:
Ако
немате ништа против беле куге, јебите се! (Псовка)
Ако
имате нешто против беле куге, јебите се! (Љубавна, секс – порука.)
И
неколика „класична“...
Спортски:
Наш
такмичар у трци на сто метара напредује из минута у минут.
Нема
хлеба без мотке. Сергеј Бубка. (Спортски
афоризам године.
Журнал – Радио Београд 2)
Паметнији сам од жене. Боље сам се
оженио но што се она удала.
Док
сам спавао, пријатељ ми је отео жену. Нисам ни сањао колики ми је то пријатељ.
Наши возови касне зато што им није прилагођен ред
вожње.
Штедите у нашој банци. За улог јамчи улагач.
Ако изгубиомо Космет, направићемо Косово! (Овај
је на Сатира-фесту био други од хиљаду.)
Званична верзија је демантовала догађаје.
Медији јаљају: Скандал на Коларцу - Диригент Зубин
Мехта окренуо леђа публици!
Нећу
да идем комшији на сахрану, иако би он мени радо дошао.
Хвала
ти, мајко, што си ме родила. Не захваљуј, сине, нема на чему.
Умро је наш сироти деда. После смрти није нам
ништа оставио сем право гласа.
Да
је покојник чуо опроштајни говор, радовао би се. Мислио би да је умро неко
други. (Живели!)
Ето. Себе сам хвалио само да бих Жирију пружио
подршку.
На крају неизмерно захваљујем
Жирију и честитам свим добитницима високе, престижне, значајне награде „Радоје
Домановић“.
Београд, 19. фебруар 2018. Саво Мартиновић
0 коментара:
Постави коментар