Пропаганда у
служби напретка!
Сведоци смо
невероватних и невиђених достигнућа нашег друштва. Поготову је невиђено прави
израз. Злобници кажу да се достигнућа, то јест, успеси не виде! Глупости. А шта
ћемо с повећаним инвестицијама, новим километрима саобраћајница, шта с
Београдом на води, а шта са Србима под земљом? Па тек колико је грађана ове
земље отишло у бели свет да помогне напретку остатка земљине кугле? И тако
даље, и тако редом!
Али, све то
није добро предочено светској јавности. Српској јесте, и ту нема замерке. Зна
наш народ колико је добро овде. Толико добро да се стидимо те доброте. И људи
цене резултате нове власти. Колико јуче, читај до 2013. године на власти су
били криминалци, лопови, тајкуни... Данас је све другачије. Зато народ хрли да
се упише у владајуће странке. Поготову у ону најважнију. Свако жуди да буде на
правој страни. Да допринесе прогресу, напретку, да једног дана прича унуцима
како је и сам учествовао у томе да имамо оно што ћемо имати. Под условом да
неко заиста дочека будућност у овој земљи. Цитираћу поново злобнике који
сматрају да ова земља нема будућност!
Елем, нашем
народу и не треба никаква пропаганда. Све је јасно и сви су овде задовољни. И,
свакако, тако задовољни ништа неће ни променити. Зашто би кад је оволико добро?
Проблем је у томе што наше успехе и резултате не умемо да покажемо свету у
правој мери. И зато нас тај исти свет сматра заосталим балканским примитивцима.
Склоним насиљу, лажима и неискренима, а за власт мисле да је диктаторска и
недемократска! Као да диктатура може бити демократска!
Ту би
требало применити проверени изум. Један прошли омиљени владар, који такође не
слови као икона демократије, још како је био прихваћен и вољен како у оном
"слободном" свету, тако и у омраженом комунистичком лагеру. А за
несврстане, не питај! Међутим, бравар је био бољи! Знао је бравар у ком
грму лежи зец. Бравар се дружио с Орсоном Велсом, Ричардом Бартоном, Јулом
Бринером... Крлежа није излазио из бравареве резиденције. И није то била
браварска радионица. Пре је личила на царску палату. Пикасо је урадио бесплатан
плакат за филм о бравару. Да не помињемо колико је великих књижевника,
филозофа, балетана, нарочито балерина, уживало у разговору с великим вођом и
доживотним председником!
Један Милош
Обреновић, неписмени хајдук, па се дружио с Вуком Караџићем! Знао и Коџа Милош
у ком грму лежи зека. Само мудри људи могу да те уздигну и увеличају.
Наш садашњи
велики вођа, слутим нови доживотни председник, мора добро да размисли на кога
се ослања. Ови глумци, певачи, доктори наука из његовог окружења, некако су
бледи. Неубедљиви. Ни код нашег света не уживају нарочито поштовање. Како ће
тек у свету подићи углед вође, а како тек државе Србије? Треба потражити
светске величине из области филма, науке, књижевности, музике. Платити им
лобирање за српску ствар, и, разуме се, за самог вођу. То кошта, али пара има.
Уместо потрошеног новца за пљескавице и сокове страначким симпатизерима, на
аутобусе који исте те присталице возикају од митинга до митинга, телефонске
позиве којима се убеђују неодлучни да гласају праву ствар, безбројне билборде,
телевизијске рекламе, и бројне друге знане и чешће незнане издатке, новац
употребити за плаћање светских ауторитета. Који ће деловати за наш углед и
престиж. Тако је радио маршал и бравар, па ови што му до колена нису, нек не
измишљају топлу воду!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар