dogadjaji

Уручена награда "Радоје Домановић"

Уручена награда "Радоје Домановић"


БЕОГРАД - 
Професору Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу данас је уручена награда Удружења књижевника Србије "Радоје Домановић" за 2017. годину за укупан допринос српској сатири.
Једногласну одлуку је донео жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић.
У образложењу је наведено да је Павле Ковачевић (1940) у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар ушао у сазвежђе великана сатире већ првом књигом "До сарказма и напред" (1967).
књига јпг
Илустрација:freeimages.com

"У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила", оценио је жири.
Оно што посебно истиче Саву Мартиновића (1935) у врхунском јату српске сатире је, према запажању жирија, његово огледање у читавом низу жанрова - афоризму, епиграму, причи, микро-запису, микро-есеју, питалици и роману.
"Његовој знатижељи и литерарном габариту тесни су сви оквири и зато их непрестано мења и размиче", стоји у образложењу које је прочитао Чотрић.
Мартиновић је рекао да се диви жирију који је са толико прецизности доделио награду Павлу Ковачевићу, али и да се поноси оним који са њим добија исту награду и од кога је, иако је млађи, учио да пише сатиру.
Ковачевић се уз много хумора осврнуо на однос народа и вођа, у чијој кожи, каже не би био, и нагласио да не треба тежити крајности те да "сатиричар држи центар - Србин у Србији са широким крилима револуције и демократије", да "свако перо орла треба да буде на својој страни, али међусобно у слози", а афоризмима је илустровао да су потомци вође.
За најбољу књигу сатире на српском језику награда "Радоје Домановић" додељена је Милану Р. Симићу за књигу афоризама "Жуљ на жуљ" (Друштво "Траг" и часопис "Наш траг"), Јеремији Лазаревићу за књигу поезије "Филозофија" ("Филип Вишњић") и Јанку Јелићу за књигу прича "Златни човјек" (Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори).
Јелић је рекао да свима њима у Матици српској - Друштву чланова у Црној Гори значи признање "Радоје Домановић" на путу борбе за српски језик, Лазаревићу је награда нови импулс да "више мисли и књижевна дела на Домановићев начин", а Симић је афоризмима захвалио на награди која му представља "част и обавезу".
Симић (1959) је у књизи "Жуљ на жуљ", пишући о изборним манипулацијама, недостојности носилаца функција, цензури, самоцензури, доушницима, тајним службама, ислеђивању, ликвидацијама политичких противника, судским процесима и закаснелим рехабилитацијама, довео у склад своју ангажованост и естетику, актуелност и универзалност, директност и алузивност.
Лазаревић (1955) књигом "Филозофија" понудио је читаоцима дело у којем, поред духовности, смирености и мисаоности, демонстрира грађанску смелост и сатирични дух за поезију инспирисану друштвеним збивањима, а у његовим стиховима, према оцени жирија, има снаге, оштрине и замаха, као и чежње за узвишеним и недокучивим.
Приче у збирци "Златни човјек" испричане су занимљиво, лако, неусиљено, животно, непосредно са оригиналним, изворним хумором, препознатљивим за Јанка Јелића (1979), а парадоксалност ситуација у које доспевају ликови, иронија и сарказам који се на то надограђују, стварају здрав и једар хумор.
За теоријски допринос сатири награђен је Витомир Теофиловић (1943), за књигу "Есеји о афоризмима о романима о песмама" (Геа), коју је жири оценио као књижевни подвиг, капитално издање и енциклопедију српске сатире, посебно афористике.
"Теофиловићев стил је елегантан, јасан, лапидаран и садржајан. Ако је Станислав Јежи Лец вратио афоризму углед својим "Неочешљаним мислима" на литерарном плану, Витомир Теофиловић је то учинио књигом "Есеји" на књижевно-теоријском пољу", наведено је у образложењу.
Теофиловиће је рекао да га је на писање награђене књиге, прве у трилогији, подстакао јединствен случај да пола столећа на овом простору велики број људи пише врхунску сатиру, те је дао скице портрета седморо, како је рекао, великана сатире, и показао читаву библиотеку нашег хумора.
Признање "Екселенција сатире", које се додељује најбољим страним сатиричарима, припала је Љубомиру Фелдеку из Братиславе, Михаилу Вешиму из Софије и Владиславу Влаховићу из Подгорице.
Влаховић је захвалио посебно онима који га инспиришу на писање и истакао да "слобода рађа смех, а смех слободу".
Претходно је лауреате поздравио Радомир Андрић, председник жирија и УКС-а, који је говорио о Домановићу као "предводнику сатире и хумора на Балкану", који је указао на свевремену извитопиреност власти, као и о значају хумора и књижевности која, казујући истину, "отрежњава од отрова свакодневнице".

Преузето са ЛИНКА!

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.