Rupa u slepoočnici u tren oka zatvara vidik.
Kad je siromaštvo isplivalo, naš san je potonuo.
Neću da živim hiljadu godina. Nema šanse u Srbiji.
Dok nam sela polako umiru, gradovi su se poseljančili.
Siti smo boljeg sutra. Zato danas postimo.
Revolucija jede svoju decu. Ne može da je hrani parolama.
U poreskom raju nema sirotinje. Tamo su bogataši.
Staru godinu ispratili smo u radosti i veselju. Da je više nikad ne vidimo.
Naš sistem za navodnjavanje je plač majke božije, a tako i radi.
Krizni štab je zasedao. U foteljama nema ni «k» od krize.
Stigao je izveštaj sa terena. U cvećarnicama nam cveta cveće.
Prosjak je otkrio svoju životnu priču. Ispružio je drhtavi dlan.
Pokojnik je radni vek proveo na ovom, a penziju ću čekati na onom svetu.
Vrata ludnice su uska da prime sve pacijente. Skupštinska su mnogo šira.
Ko odseče granu na kojoj sedi, ima klimav dokaz da je pao sa drveta.
Zoran Doderović
0 коментара:
Постави коментар