Potrošena pluća
Posmatram svet,
na staklenim nogama
napred korača,
pojeo je već
veći deo slatkog kolača,
sad samo mrve kusa,
a još bi hteo da
pesnicom udari o sto,
i u grudi se
pobedničkim elanom busa.
Izmiče svetlost,
nadimaju se
s naporom prsa,
to pušački otpor
daju istrošena pluća,
jenjava njihova luča.
Tek prolaznica
Ušeprtljano tražim,
a ne nalazim,
gledam,
a hoću da ne vidim,
lutala bih,
a ne idem,
ne zahtevam,
ne dobijam,
do
svega što bih – ne dopirem,
idem
mimo, promašujem,
posložila bih,
a ne mrdam,
haos od života stvarajući,
suton od jutrenja videći,
svitanje propuštajući,
stvaralaštvu se još nadajući,
tuđem i svom
u moru već stvorenom, nepreglednom.
0 коментара:
Постави коментар