Србију су уназадиле отоманске, фотељашке и канабе империје.
Кад се вођа појави на екрану, телевизор ми шушти и уздише.
Толико политичари причају о литијуму, као да су, далеко било, на опијуму.
Очекујемо спортске медаље од деце која не раде ни физичко.
Кад слушам неке политичаре, чудим се шта све постоји на овом свету.
Дијалог је протекао у пријатној атмосфери. Тако он увек ради пред спавање.
Кад слушам говоре појединих политичара, пожелим им брзо оздрављење.
Сваки други вођа исти ја као и први.
Такве лажи свет није видео. Само Србија.
Народна скупштина је слична позоришту. И тамо постоје даске које живот значе.
Сад учитељица живота мора да има факултетску диплому.
Држава штити народ који нема коме да се пожали.
Мој син не шета више пса, сад шета рибу!- хвали се поносни отац.
Не пада му на памет падање са власти.
И ја сам нарко бос и го.
Деца гледају бајке у „Одеону“, а одрасли на „Пинку“.
Мамо- мало, па шијо нам га Ђура.
Шта се то бели у Парку пионирскоме?! Шатори ни на небу ни на земљи.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар