ПРЕДСТАВЉАМО НОВУ КЊИГУ АФОРИЗАМА "НЕПРЕЋУТАНО" ДУШАНА ВИДАКОВИЋА

 

ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:

 

Обећаване су нам бајке.

А завршићемо у басни.

Поштована Телевизијо, не треба нам извињење због сметњи у емитовању.

Већ због онога што се емитује.

 Мери сваку реч.

Коју други изговоре.

 Ко лаже, тај и краде.

Срећа његова да се овде не спречава сукоб интереса.

Страх се не види.

Утеран је у кости.

 Сишли су са дрвета.

Неће сада ваљда морати да сиђу и са власти.

 Понашамо се као пуштени с ланца.

Такорећи, у духу наше слободарске традиције.

Заклињали смо се да нећемо скренути са пута.

Ум нико није помињао.

 Суд историје ће нас ослободити због недостатка доказа.

Да смо постојали.

 Историју је немогуће фалсификовати.

То би био фалсификат фалсификата.

 Чизма главу чува.

Али не војничка.

 

Када смо ми били за прекид оружаних сукоба, они још ни оружје нису имали.

 

Извозимо само оно што нам у Србији није потребно.

На пример, људе.

 

Не треба нама туђа памет.

И наше смо се једва отарасили.

 

Црно нам се пише.

Али, у мраку то није лако приметити.

 Све је на свом месту.

Само што још нисмо утврдили где је то место.

Ми смо грађани другог реда.

Само што се овде не зна никакав ред.

 Чистоћа је пола здравља.

Зато нам редовно испирају мозак.

Политичари слушају струку?

Мора да је нека болест у питању.

 Ништа не кријемо.

Овде свако може јасно да види чак и шта удише.

 

Борба против загађења?

Немамо ми три чисте за то.

 Сине, купиће ти то тата.

Само да деди стигне пензија.

 Памтим само лепе ствари.

Зато делује да сам сенилан.

 

Крше се људска права.

Да би се спречило кршење људских права.

 Лајем против власти.

Јер ми је она и омогућила да живим као пас.

 Време лечи све.

Али, више немамо времена ни за лек.

 

Одабрао: ДИБ

 Афоризми из збирке Непрећутано Душана Видаковића имају, осим значењског парадокса уграђеног у структуру овог жанра, и полемички карактер према видљивим или запретаним предрасудама.

Иако је гро афоризама у знаку сатире – то изискује наше невесело друштвено стање, Видаковићево бојно поље је много шире, боље речено без граница. Збирка садржи и мноштво изврсних афоризама о другим темама и дилемама. 

Сам наслов књиге означава бар делимичну победу у двострукој ауторовој борби – борби са потенцијалном цензуром и борби са увек будном аутоцензуром. Писац не мисли само на политичку цензуру већ на појам цензуре у најширем смислу – на бојазан од огрешења о моралне и обичајне норме, на оне уткане у дух времена, у актуелно јавно мњење.

Пажњу заслужује и стил. Структурални образац афоризма – други део афоризма оспорава значење првог дела – наш писац нам предочава кроз две независне и заокружене реченице. Тим начином је нагласио значењску опреку и постигао и естетски и психолошки ефекат – елеганцију кроз визуелну симетрију, попут дистиха, а изостављањем везивних речи (свеза, прилога, предлога...), које претварају две реченице у једну, добија се непосредно сучељавање два темата супротних значења. Без везивног ткива, као директан судар два исказа супротних значења, контраст добија драмски набој.

         Књига Непрећутано сублимира Видаковићево већ замашно и животно и стваралачко искуство и умеће – својом тематском ширином, бритким и виспреним опсервацијама и раскошним хумором заслужује пажњу.

 

Витомир ТЕОФИЛОВИЋ

 

           Душан Видаковић је рођен 1969. године у Ваљеву. Уређивао је часописе “Ваљевска књижевна радионица” и “Књижевна реч”. Од средине девете деценије ХХ века објавио је неколико хиљада новинских текстова, највише у српским дневним листовима (“Блиц”, “Демократија”, “Борба”, “Данас”, “Балкан”, “Дневник”). Био је извештач током НАТО бомбардовања Србије. Специјалност су му разговори са књижевницима и другим уметницима.

Аутор је песничких збирки: „Брзином воза” (1992), „Књига о Ходу” (1994), „Екстрасистола” (1994), „Исцрпљивање ничим” (2003), „Балкан/Балтик” (2010) и „Годоов дублер“ (2019), као и књиге прозних записа „Златиборска свеска“ (2022).

Један је од приређивача сепарата “Srbska literatura” који је, на словеначком језику, изашао у љубљанској ревији “Apokalipsa” (1999), као и тематског блока “The tanka of Southeastern Europe” штампаног, на енглеском језику, у америчком часопису “Atlas Poetica” (2013).

У иностранству су издата два избора из Видаковићеве поезије: на словеначком језику “S prebolene obale” (“Са прежаљене обале”, 2005) и на пољском “Na rozdrożach” (“На раскршћима”, 2014). Песме, интервјуи и афоризми су му превођени још и на енглески, руски, немачки, мађарски, шведски, бугарски, словачки и македонски језик. Заступљен је у низу антологија и зборника код нас и свету.

За поезију је добио признања књижевне манифестације „Дани Моме Димића“ и Фестивала поезије „Apokalipsa” у Словенији, а за афористику награде „Душан Војиновић“ и „Мала паприка“.

Многи афоризми из ове књиге публиковани су у листовима и часописима „Шипак“, „Јеж“, „Сатираскоп“, „Политика“, „Вечерње новости“, НИН, „Књижевне новине“,„Свитак“, „Књижевни преглед“, „Илустрована Политика“...

 

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК