Blago onima koji su pali na niske grane.
Mi smo udarili u dno.
Kad narod isprazni prvi red, iz ostalih redova odlaze sami.
U Srbiji je najlakše otvoriti rudnik, a zatvoriti pozorište i školu.
Da vlast laže i vara, poslednji saznaju njeni glasači.
Vlast je ubedila građane, da je opozicija tako odvratna,
da su im bolji oni, tako grozni.
Sloboda ovde nije ugrožena.
Ne može da bude ugroženo nešto što ne postoji.
Najbolji su prestali da odlaze iz Srbije.
Sad ih isteruju.
Kočničari razvoja Srbije,
nazivaju predvodnike napretka, blokaderima.
Sve što ova vlast pusti niz vodu, prođe pored Beograda na vodi.
U Srbiji su najisplativija zanimanja grobar, keramičar i pečenjar.
Biće rata.
Prave se spiskovi heroja, nosilaca spomenica, svedoka
i članova udruženja veterana.
Podeljeno smo društvo, kao dan i noć.
Kad jednoj polovini svane, drugoj smrkne.
Policija i tužilaštvo ne mogu da vode istragu prebijanja građana na ulci.
Zato što su im izvršioci poznati.
Srbima vera i tradicija ne dozvoljavaju da lažu.
Izuzev predsedniku.
Naš vladar kao da je upao u fliper.
Ne zna gde udara, pre nego što propadne.
Država i vođa su isto.
Ne znaju gde su im granice.
Oko našeg vladara su „persone non gratis“.
Naš vladar naporno radi, a narod se preznojava.
Čist prihod kriminalaca je ono što ostane,
kad plate policajce, sudije i državne činovnike.
Kriminalci se ovde dele na lopove i uspešne.
Lopovi su na ulici, a uspešni na vlasti.
Majmuni se iz straha povlače duboko u džunglu.
Saznali su da bi mogli da postanu ljudi.
Kad se sat pokvari, vreme ne čeka njegovu popravku.
Kad god ne mogu da pronađem naočare, budu u ogledalu.
Strah od smrti nas održava u životu.
Penzija je regres za večni odmor.
Dobrivoje Antonić
0 коментара:
Постави коментар