ОДЛАЗАК АФОРИСТИЧАРКЕ ДАНИЦЕ МАШИЋ

 ОДЛАЗАК АФОРИСТИЧАРКЕ ДАНИЦЕ МАШИЋ

 

У Новом Саду је у 82. години живота преминула Даница Машић, афористичарка и енигматкиња. Рођена је 1942. у месту Александрово код Нове Црње, у северном Банату. Гимназију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину. Радни век је провела у основној школи у Сараорцима код Смедерева, као наставница руског језика. Афоризми су јој објављивани у бројним листовима и часописима: „Ошишани јеж“, „Политика“, „Илустрована Политика“, „Вечерње новости“, као и на програмима Радио Београда и Радио Пожаревца. Афоризме су јој публиковали и електронски сатиричници „Етна“, „Шипак“, „Монтенегрина“ и „Жикишон“. Ауторка је књига афоризама „Свако време има прво лице“ (1997) и „Богатство земље лежи у дубини њених мисли“ (2015). Заступљена је у лексикону „Ко је ко унашем хумору, сатири и карикатури“ (М. Вржина, 1998), Антологији пола столећа српског сатиричног афоризма „Враг и шала“ (В. Теофиловић, 2000), зборнику „Извајане мисли“ (С. Васић, 2001), Антологији балканског афоризма (В. Толевски, 2008).... Oбјавила је неколико стотина енигматских радова у листовима и часописима „Еурека“, „Ребус“, „Мозаик“, „Хупер“...

 

А.Ч.

 АФОРИЗМИ ДАНИЦЕ МАШИЋ

 

Одакле им је капало, сазнали смо кад је процурило.

 

Тапшање по рамену је почетни ударац.

 

Сачувај Боже! Ако је још нешто остало.

 

Далеко било, стигло је и до нас.

 

Прво смо клицали, па клецали, па јецали.

 

Слободу говора завршио је минутом ћутања.

 

Сатиричар је пао на испиту. Одлично је знао садашње време.

 

Свако време има прво лице.

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК