19.1.1938. godine preminuo je srpski
komediograf, pisac priča, romana, eseja... Branislav Nušić.
Neki od citata Branislava Nušića:
Svaka žena je glumica. Što se to manje opaža,
to je veća glumica.
Mržnja onih koji su
zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.
Prva ljubav je opasna
samo kada je ujedno i poslednja.
Pravda je ljudima
često teža od nepravde.
Na pozornici se
najpre digne zavesa, pa se tada odigra drama. U životu to drugačije biva:
najpre se odigra drama, pa se onda digne zavesa.
U svakom slučaju,
bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u
životu.
Da bi se stalo na
noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u
životu mogao ispraviti, potrebno je da najpre puzi.
Karijeristi ne
ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.
Lakše je biti
ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti
da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li
koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.
Mlada dečija pitanja
izgledaju i besmislena i smešna, ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu
jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomućenim pogledom, a koja je starijima
nejasna, jer što dublje ulaze u život, sve više gube sposobnost da stvari i
pojave logički shvataju.
Sreća je gotovo uvek
varljiva, a nevolja ne.
Tuga često puta ume
biti i lažna, dok radost retko kad.
Znanje ima granica,
dok ih neznanje nema.
Ljubav je jedna vrsta
pijanstva, kad čovek popije prvu i drugu čašu, otvore mu se apetiti i javi žeđ,
i onda sručuje čašu za čašom.
Uzvišeni često ima
mannje duše od onog koga sa visine pogleda.
U drugoj ljubavi
čovek se oseća kao da ponavlja razred, poznati su mu svi predmeti, a ipak nije
siguran da će ispit položiti.
Narodno oduševljenje,
to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.
Prvi poljubac dođe mu
kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u više razrede, gde se uči viša
matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.
Nije to paradoksalna
tvrdnja ako se reče: da se tragedija jače ispoljava u okviru smešnoga, onako
kao što je mrka fotografija plastičnija u svetlom ramu.
0 коментара:
Постави коментар