Drvosječina ljubav
Kad upalim motorku mene uhvati milina
od pete do obrva, piljevina me zasvrbi u ušima i u nosu, a kroz nos se pomiješa
miris goriva i drveta. Dok moj Dorat vuče kladu iz sapi mu se diže para, a
obojicu nas oblije znoj mučenika. U desnoj ruci mi je bič od najbolje kože. Kad
sa njim puknem, ko da je malokalibarka pukla.
Kad
dođe vrijeme i Pero vikne „ručaaaak“, ja zamotam cigaru od najboljeg duvana,
sjednem na kladu i zapalim. Uvučem prvi dim toliko da ga u peti osjetim. Onda
obamrem od umora i neke ljepote. I onda zagledam u jednu tačku. Izgleda ko da
ja nešto mislim, al ja samo gledam, sretan od predaka do ove klade, od jutra do
mrkloga mraka.
Ja i dva drugara volimo da naveče
zapjevamo uz harmoniku. Jedan pametan, kaže da je harmonika sviraljka za
seljaka. Nek zapjeva uz klavir, ili nek iskapi pivu uz flautu, je... ga pametna.
Ja otvorim hadnu pivu, pa ja i Ibro zapjevamo, a Mujo zasvira. Aj dvije suuuu
seee, vode zavadileeee. Haj Ćehotina, aman i stu-de-na Driiiiina. Tako su nam i
didovi radili, što bi moj prijatelj u stihu reko;
Snagu vučem iz didinog duha
Pravac puta genetika stvara
Trag predaka, pravac pradidova
Iz mene moj dido progovara
Kad dođe
plata ja idem pravac kući. Tamo je moja ljepota, Sabaheta, žena mi u mene. Toliko
je volim, da je od Dorata ne rastavljam. Istresem pare pred nju i onda uživam
gledajući kako je vesela, veselija nego kada sam je od babe otimo. Pa je onda
žuljevima pomilujem, koža sa žuljeva je grebe, a masnica ostane po njenim rukama
i malo niže gdje me želja povuče, a ona se ne brani.
Neka
priča ko šta hoće. Ja ovaj poso ne bi mijenjo ni za šta na svijetu. Ni poso ni moju Sabahetu. Sretan sam da
sretniji ne mogu biti. Sretna je i Sabaheta jer ima para, a i mene ima. Kad mi
dadne da se izmiješam sa njenim nogama, pa ne znam koja je moja, a koja njena,
pa se ukrste i drugi nam organi, onda sam ja do pola ja, a od pola Sabaheta. I
volimo se dok pijetlovi ne zakukuriču. A i duže bi da Sabaheta hoće. Ali neće,
nego veli – ćekaj bona, krepaćeš, pa ću se ja morat ponovo udavat. Čim to kaže
ja ukočim, jer se prepadnem da ću ostat bez vake žene. Koja bi se još sa mnom
mogla volko ćerat, neg ova jedrina. Jel tako?
Milan Kuridža
0 коментара:
Постави коментар