Svetski dan borbe protiv siromaštva 17. oktobar Društvo za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuru ove godine obeležilo je svečanom sednicom Odbora za rad mladih članova našeg društva, na kojoj su govorili predsednica Skupštine društva gospođa Borislava Urošević Laganin i predstavnici ugroženih grupa. Predsednica Skupštine Društva, gospođa Urošević Laganin, rekla je da je siromaštvo najstrašnija i najbolnija nesreća pred kojom se ne sme ostati nem, naglasivši da je ova pojava ozbiljno ugrozila proizvodnju ljudi, a iz njenih navoda se moglo videti da se radi o elementu društvene osnove. Njena bitna misao je bila jasna, bez obzira što je i proizvodnja ljudi različito formulisana u svetu: reč je uvek o procesu oplođavanja putem polnih odnosa i rađanju dece. – Ovde stupaju u međusobno delovanje ljudska tela kao biološki organizmi. U proizvodnji ljudi – istakla je u svom izlaganju – bitan je polni proces, tj. povezano delovanje ljudi koje dovodi do začeća i rađanja, ali da važnu ulogu igra kasniji proces gajenja, negovanja već rođenog deteta dok mu je nega nužna, što znači da tek počinje proizvodnja čoveka kao društvenog bića.
Stalni koordinator u Srbiji Komisije za dobrobit životinja sa sedištem u Briselu Lens Klark rekao je da siromaštvo nije samo nedostatak dohotka, nego i nedostatak ljudskih prava. Proces proizvodnje ljudi u širem smislu se vrši pretežno u braku, kao relativno trajne društvene skupine, ali da u poslednje vreme razvoj nauke dovodi do pojačanog razdvajanja polnih odnosa od proizvodnje dece, razvijanjem sredstava koja sprečavaju začeće pri polnim odnosima, a zatim, naročito u najnovije vreme, i razvijanjem sredstava pomoću kojih se začeće može izvršiti i bez polnih odnosa, tj. bez polnog spajanja ljudi, oplođavanjem pomoću oruđa koja prenose seme iz polnog organa muškarca u polni organ žene, što sve dovodi do niza važnih društvenih posledica.
Gospođa Tanja Bunuševac Nedović iz Tima potpredsednika upravnog odbora našeg Društva za primenu Strategije za smanjenje siromaštva i povećanja proizvodnje ljudi, rekla je da se profil siromašnih nije promenio i navela primer Gornje Klisure. – Pre desetak godina u Gornjoj Klisuri, dok se završavala izgradnja obdaništa, izbegle su sa decom čitave porodice u druge države, tako da ono nikada nije ni otvoreno i da „slučaj obdaništa“ ima svoju pozadinu. Dolazili su razni državni funkcioneri koji su od Gornje Klisure pravili velegrad i da će se u njemu zaposliti mladi ljudi, koji bi po prirodi stvari pravili decu, a danas ovde u stotinak kuća žive uglavnom stari meštani, a da osnovna škola nema učenika, te da je siromaštvo negacija ljudskog dostojanstva, o čemu se više i ne priča…
Živojin Denčić
0 коментара:
Постави коментар