Srbija puzećim korakom prilazi NATO paktu. Ovo puzeći nije zbog sporosti. Naprotiv. Izgleda da se brzina približavanja ovoj, pre svega humanitarnoj i filantropskoj organizaciji, zahuktava. Puzanje izaziva neke druge asocijacije, ali neka.
Tu se pre svega misli na učešće srpske vojske na vežbama s natovcima, prisustvovanje ministra odbrane Srbije skupu NATO pakta u Poljskoj, prihvat prevaspitanih terorista iz zatvora u Gvantanamu. Ima toga još, ali ni ovo nije za potcenjivanje. Malo li je?
Srpska javnost je poprilično podeljena po pitanju saradnje s ovim vojnim savezom. Čini se da većina naroda još uvek popreko gleda na mirotvorce sa Zapada. Kao da nisu zaboravili neke nedavne nesporazume. Neki to nazivaju vojnom intervencijom, drugi sprečavanjem humanitarne katastrofe, a poneko i dalje sve to smatra agresijom! Dakako misli se na onih 78 dana bombardovanja Srbije. Ima ponešto i od ranije, ali...!
Sada, što je bilo, ne povratilo se. Valjda i neće? Danas smo uostalom saveznici. Ne samo s tom organizacijom, već i sa državama članicama NATO saveza. Dakle, s Nemačkom, Britanijom, Amerikom, Turskom, Hrvatskom, Albanijom, itd. Sve saveznik do saveznika. Prosto se pitaš kao Srbin ko ti od ovih lepše misli? No, javljaju se i neke nedoumice oko eventualnog učlanjenja Srbije u pomenutu vojnu alijansu. Ajd' što ćemo tako raskrstiti s vekovnim i tradicionalnim prijateljem i saveznikom. Rusijom, dabome. Jer svako ko uđe u NATO za Rusiju je neprijatelj. Saveznici nisu za svagda. Interes je važniji od emocija. Međutim, nešto drugo može da zabrine!
Recimo, koliko sutra Srbija pristupi NATO savezu. Kako rekosmo to istovremeno znači prekidanje odnosa s Rusijom. Ali nas s Rusijom veže mnogo više od emocija. Ruski spomenici po Srbiji, ruske crkve, nazivi ulica, škola, biblioteka i drugih ustanova koje nose imena velikana ruske kulture! Autor ovog teksta živi u Aleksincu. Na desetak kilometara od Aleksinca nalazi se ruska crkva podignuta u čast Nikolaja Rajevskog koji je tu poginuo kao dobrovoljac. Na Šumatovcu se odigrala najveća bitka u ratu za oslobođenje Srba od Turaka. Brojni Rusi su izginuli kao dobrovoljci. Izgrađen je spomenik ruskim palim ratnicima. Neke ulice nazvane su po znamenitim Rusima. Slična je situacija u Nišu, Prokuplju, Leskovcu, Pirotu, Beogradu. Svuda po Srbiji. E, sada Turci postanu saveznici. Turcima će zasmetati sve rusko i srpsko što može da ih podseti na ono "pusto tursko". S jednim saveznikom prekidaš, a drugoga još nisi u potpunosti ni prihvatio, a ovamo ga vređaš!
To, zbilja, ne ide. Stoga, pre nekog budućeg članstva u NATO savezu, ukoliko ga uopšte bude, da pospremimo po Srbiji. Ruske spomenike, groblja, crkve, imena ulica, škola, sve da izbrišemo i uklonimo. Čak i onu Rajevskog, odnosno čoveka koji je Tolstoju poslužio kao lik Alekseja Vronskog iz romana "Ana Karenjina". Tursko da zameni rusko. Novi prijatelj da se ne uvredi. Jedino bih lično ostavio Ćele-kulu kao simbol starog vremena i neprolazne tursko-srpske ljubavi i savezništva. Ne zato što je ovo nešto mnogo značajno po umetničkim dometima, već kao jedinstveni spomenik takve vrste u istoriji. Koliko je poznato nečeg sličnog nigde više nema na kugli zemaljskoj!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар