И С
К У С
Т В О
Знате ја сам
завршио школу и факултет. Добио сам и диплому. То је био тежак пут јер моји родитељи су били сувише поносни и сиромашни да би им пало на памет да
ми купе диплому, као што је то уобичајено у нашој околини.
Кажу то је
друштвено признање мога учења. Сав срећан, јер је ваљда дошао крај бедном
студентском животу, кренуо сам по разним фирмама да тражим посао. Рачунао сам
да је бољи усмени разговор него слање СИ-ВИ –а преко интернета.
Нисам ни
слутио да је долазак у сваку фирму једна нова школа коју до сада нисам завршио.
Слушао сам пажљиво. Објашњавали су ми да друштво у фирми привређује и да мора
да зарађује да би опстали. Брину над својом судбином и боре се на тржишту . У
садашњим условима траже упоришта у власти. А то кошта. Лепо су ме питали, ко
сам и да ли сам у могућности да
допринесем пословању фирме. У којој су партији моји рођаци и пријатељи и на
којим су положајима и имају ли утицаја у власти и јавним фирмама. Да ли може да
се добије неки тендер и колику треба
дати донацију ономе ко непристрасно одлучује коју ће понуду прихватити.
Пошто овакву
врсту понуде нисам могао да им пружим, осим показане дипломе, објаснили су ми,
искрено, да довољно имају брига са својим запосленима и да им не треба још
једна брига у виду моје маленкости.
Увек сам
волео отворен разговор и није ми тешко пало овакво објашњење.
Слична
објашњења добио сам и у наредних тридест фирми које сам посетио са истим циљем.
Код тридесет
прве фирме , већ и нисам обраћао пажњу на називе, јер сам механички ишао да
испуним дневну квоту обилазака.
Био сам пријатно изненађен јер су ме одмах
примили на разговор. Имали су пуно разумевања за моју молбу за посао и мој
положај незапосленог.
После
разговора, рекли су ми да сам примљен на неодређено време и да дођем сутра да
потпишемо уговор о раду и завршимо остале формалности.
Одушевљен
оваквим развојем ситуације, срдачно сам се поздравио са особом која се
представила као директор.
Помислио сам
да ипак није свуда исто јер има још фирми у нашој земљи које озбиљно приступају
избору кадрова нарочито оних коју су почетници и немају неку везу да би добили
посао а нису ни чланови владајуће партије.
Кренуо сам
кући задовољан, али сетио сам се, да у узбуђењу од тако добре вести, нисам ни
питао која је то фирма.
Окренуо сам
се да се вратим и погледам али није било потребе.
На улазним
вратима је стајала табла са натписом
ГРАДСКА ЛУДНИЦА
Милорад
Ћосић Ћоса дипл.правник (на
пензионерској инфузији)
0 коментара:
Постави коментар