Танак екран
(разумљива прича)
Догађаје од
судбинског значаја пратим редовно, осим у случају великих и малих нужних
изостанака, због органских потреба и слично. Од догађаја ми зависи плата, јер ако има догађаја онда
нема плате.
Судбинске догађаје
прави онај што смо га заокружили (а и сам се од кашике заокружио), на једнослојним
папирићима које су касније пребројавали и испао он, а не онај други што му је
глава била већа, па није сва могла на билборд стати. Овај што сам за њега
гласао је обећао промјене, и он је своје испунио, јер је он направио промјене,
па му је сада тако да му никад није било боље, а и нама би било тако да њега
нема.
Кад настане догађај овај са екрана објашњава да можда није
боље него што је било, али да је могло бити много горе, да они нису помогли. Сада је много
боље, мислим њима. И питају са тв је ли тако, а ја кажем „ко вас ....“. Па даље
говоре како су сигурни да ћу опет њега заокруживати на оном једнослојном папиру
што се зове гласачки, а не онога главоњу, а ја кажем оно што кажем. А боље је
да шутим, јер треба егзистенцију рјешавати, а и друго.
То гледам на малом
екрану који је од позада дебео, као што је дебео и овај што сам га заокружио, а
да онда нисам заокружио њега, било би плате и екран сигурно не би био мали него
велики, па још и танак.
А када нестане слике
радујемо се ја и дјеца. Ја се радујем зато што нећу овога дебелог гледати, а
дјеца се радују јер мисле да је цркао мали екран, па ћу купити велики екран и
имати екран као сви нормални
људи, а и остали. Али да екран буде танак, а не да буде дебео као онај дебели за
којег сам гласао, а који није био дебео кад сам за њега гласао. Ако ћемо право, не ваља ићи уходаним
стазама и исто гласати јер
може бити клизаво, а и иначе, нити ваља ићи стазама револуције него еволуције,
па сад у једну руку би и требао већи екран, јер се обневидјело. Ето.
Милан
Куриџа
0 коментара:
Постави коментар