Ignorantia nocet!
Нису стари Латини
оскудевали у мудрости. Оставили су бројне мисли, којих се мудри држе и након
две хиљаде година од њиховог настанка. Једна таква мудрост, горе наведена,
значи Незнање шкоди. Додуше, ту се
пре свега мислило на непознавање закона: Ignorantia juris nocet, - али ништа
боље није ни с незнањем у другим областима.
Ми се не можемо
похвалити превеликим знањем. Мада као народ мислимо да смо најпаметнији. Па
када смо толико паметни, што допуштамо да имамо овакву власт? Хоћу рећи,
власти, јер ни претходне нису за похвалу и дику. Нипошто. Но, вратимо се ми
незнању које шкоди. Погледајмо економију. Толико је труло на економском плану у
држави Србији, да би сви наши грађани тренутно утекли на Запад. Да могу.
Међутим, многима се то никада неће посрећити, па остају овде. Неће их грејати
сунце туђег неба. Па када су већ овде, онда да уживају у благодети рада за
минималну дневницу од 130 динара на сат. Обично код страног газде! Странци су
данас господари у Србији. Поседују банке, фабрике, информативна гласила, ускоро
плодну земљу, бање, воде... А наши грађани раде за неку бедну цркавицу и без
права на боловање, регрес, топли оброк, породиљско одсуство. А пре седам векова
Немци и Швајцарци су у Србији радили као гастарбајтери; пре свега као рудари,
али било је и плаћених војника – ритера. Но, тада је Србијом владао краљ Урош
I, потом краљеви Драгутин, Милутин, Стефан Дечански, цар Душан Силни. Не бих да увредим данашње
државнике, ипак ми се чини да Николић, Вучић, Дачић, Вулин, Шешељ, Динкић,
Тадић и други нису величине попут краља Уроша, Милутина или Душана Силног!
И није само
незнање у економији посреди. Ми, на пример, никако да схватимо да нам Албанци и
Хрвати нису пријатељи. Пошто-пото хоћемо да градимо ауто-пут до Драча у
Албанији. Ваљда због неког будућег братства и јединства? Хрлимо у Европску
унију, а она се распада. Британци је већ напустили. Неки се спремају за
иступање из Уније, други поштују њена правила само кад им то одговара. Када не,
раде по своме. И то нису велике силе као Британија. Мађарска не зарезује нити
Европу, ММФ истерали, Сорошу забрањују рад у Мађарској. Ми, супротно. Удварамо
се пропалој идеји и жртвујемо сопствени интерес због неке имагинарне приче о
приступању Унији. То има смисла као што је имало приступање четничком покрету
јануара '45! Код нас ММФ и Светска банка препитују наше вајне економисте и
намећу задатке. Сорошеви плаћеници у Србији чине „авангарду“ у медијима и
култури! Верујем да је све поменуто плод незнања!
Нисмо се
прославили ни у подршци будућим светским лидерима. Српски политички врх се
ставио на страну Хилари Клинтон. Трампа нису зарезивали. Оно победио Трамп. И
уместо да је то чињено због памети, како рече Вучић, испашће грешка. Из
незнања, јасно. Зашто ми да се опредељујемо? Поготову да симпатишемо Клинтонове
и јавно им пружамо подршку? Мало су нам зла начинили! И како ће нас Трамп сада
гледати? Колико је знања, односно незнања у просвети, здравству, правосуђу,
државној управи, просудите сами. Како функционише систем социјалне заштите,
треба само погледати новине. И овакве какве су. Колико је само људи умрло од
глади и хладноће у леденом јануару за нама? Колико сам приметио у штампи и на
телевизијама нико се у Србији није нешто потресао због овако суморне
стварности. Као, не можемо знати свачији проблем. Немамо довољно социјалних
радника! Надлежан министар за ову област није користио службени аутомобил да
обиђе невољнике. Његови сарадници користили аутомобли да шверцују дрогу!
Радује, напротив,
брига за мигранте из пријатељског Авганистана, Пакистана, Туниса, Сомалије и
осталих братских, несврстаних држава. Стално пратимо филантроску активност
неколицине душобрижника. Углавном једних те истих. Људи се потресли због туђе
муке. И јесте за жаљење. Поред свега мигранти свој пут на богати европски Запад
плаћају и до 15.000 евра по особи. Сви их пљачкају успут. Кријумчари,
полицајци, превозници, власници брзе хране, продавци... Једино у Србији нема
жичаних ограда, са струјом као додатком, нема сурових полицајаца који пљачкају
и туку, дели се храна, лекови, смештај. Јесте да је хуманост наших естрадних
човекољуба поткрепљена из европских фондова, ипак је такво понашање за похвалу.
Нисмо попут Мађарске, Аустрије или Хрватске, које се према мигрантима понашају
нехумано. Наш човек жали невољника. Сваког другог осим свог најближег. Своме
неће да помогне, али туђину – одмах. И како да не жалиш човека који потроши
десет-петнаест хиљада евра, а не докопа се Немачке или Шведске? У Србији људи
углавном немају ни сто евра у џепу. Мораш да се сажалиш над оноликим губитком!
Не могу баш да потврдим
речи једног српског великана, који рече да се стиди колико нам добро иде. Ја
бих се пре постидео због тога што нам овако иде. Али, мкожда грешим? Могуће да
је незнање у питању?
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар