Ко треба да
се радује резултатима избора?
Одговор на
питање у наслову овог текста делује наизглед потпуно природан и јасан. Мисли
се, наравно, на резултате председничких избора у Србији, и требало би да се
радује победник избора, а с њим и оних 55,08% гласача који су му поверили свој
глас. И, дабоме, сви они који су припомогли тој победи; партијски чиновници,
волонтери, професионалци, маркетиншки стручњаци, коалициони партнери, новинари
и аналитичари који су свесрдно помагали будућег победника. Малтене, скоро сви
из тих бранши. Ту су и небројени незапослени активисти што су обављали
телефонске анкете, лепили плакате, путовали аутобусима на митинге, убеђивали
неодлучне гласаче кога да заокруже, и користили бројне друге мање или више
познате финесе политичке борбе. Е, сада, ко ће се на крају и колико радовати
зависи и од послеизборног испуњавања жеља и очекивања. По питању ухлебљења,
напредовања у служби, то јест, у хијерархији власти, опроста грехова из
прошлости, величине колача који ће му бити понуђен. И тако то; тендери,
министарства, управни одбори, новоотворена радна места, амбасадорске фотеље...
Биће, свакако,
незадовољних. Не може се свима удовољити. Додуше, незадовољних већ има. Извесни
Јонуз Муслију из Бујановца није задовољан нити државом Србијом нити
председником. Хоће да припоји Бујановац, Прешево, Медвеђу, за сада, будућој
заједничкој држави Албаније и Косова. У перспективи рачуна и на Ниш! Ако до
тога дође, лично би ме веома ожалостило. Многе лепе успомене везују ме за град
Ниш. Ту сам провео пуно лепих тренутака. Имам бројне пријатеље и рођаке у Нишу.
Надам се да Европа неће дозволити такав сценарио, премда се Европа не оглашава.
Ни Нато пакт не брине због великоалбанских претензија миротвораца Раме, Тачија,
Муслиуија, Харадинаја и компаније. Кажу да треба разговором решавати
несугласице. А како да разговараш и с ким? Албански председник посети Бујановац
и Прешево, не фермајући никога од српских власти. Рама нас вређа усред Србије.
Албанци у Србији слободно истичу заставу стране земље на државним установама.
То је против закона, и ништа се не дешава. И сада би да нам узму Србију све до
Ниша. Истина, ја живим у општини Алексинац, која се граничи с нишком општином.
Ту је некада и била граница. Алексинац је био Србија, а Ниш све до 1878. турска
територија. Па и да у будућности Алексинац буде у Србији, ипак није згодно
живети на граници с не баш пријатељски настројеним Албанцима! Треба, иначе,
питати Србе у Бујановцу какав им је живот. Ето прилике за слободно српско
истраживачко новинарство!
Има и других у
Србији који су незадовољни резултатима избора. Шетају градовима, дувају у
пиштаљке, лупају у шерпе, ко бајаги падају у несвест, као боре се против
диктатуре. Разумем што шетају. Гориво од избора поскупело 15 динара. Догурало
до 150 динара за литар. Мораш да шеташ, хоћеш-нећеш. Вероватно се из цене
бензина надокнађују трошкови непотребних избора. Непотребних јер се унапред
знао победник. Али, зашто борба против диктатуре? Значи ли, по овим
незадовољницима, да у Србији влада диктатура? То не могу да прихватим. Ја сам
читао у оној слободној и независној српској штампи да је диктатура на делу у
Северној Кореји. Тамо влада сурови диктатор гвозденом руком. Убија неподобне
лично. Макар му били и најближи рођаци. Народ умире од глади. Стотине хиљада
људи помрло од глади. Штампа, радио, телевизија, сви у служби режима. Односно,
једног човека. Шта је све могуће у неким тамо далеким земљама! Нека закерала и
вечити критизери сумњају у истинитост ових написа. По њима, све је то преписано
из лажљивих Западних извора. Још тврде да им диктатура и не смета ако даје неке
видљиве резултате. Северна Кореја има најбројнију армију на свету. Располажу с
атомским бомбама. Зато не смеју ни Американци да их дирну. Само могу да прете
на празно. У супротном Ким Џонг Ун би разорио Јужну Кореју, докачио би Јапан, а
ни околне америчке базе и бројни амерички војници у Јужној Јореји не би били
поштеђени. Не стоји ни тврдња да неко умире од глади у Северној Кореји. Зашто
би умирали од глади у држави која гради облакодере од 70 спратова за годину
дана? Улице севернокорејских градова су огромне, уређене и бескрајно чисте!
Чисто да им
завидиш. Шта ће нама демократија када путеве градимо деценијама, железница јури
30 на сат, градови, села, реке, пуни ђубрета, људи умиру од глади и хладноће, а
наши суседи меркају да нам откину део територије? Кад размислиш, има логике.
Нешто је труло у држави Србији. Или ова демократија није попут неких истинских
демократија, рецимо данске, или је негде затајила наша елита? Не само политичка
елита, већ целокупна, друштвена. Они из Академије наука што би се одрекли
српске постојбине, новинари, глумци, музичари, књижевници, професори
универзитета, чак и сатиричари, сви они који немају никакву замерку власти,
уместо да указују на недостатке и пропусте, и тиме унапређују демократију и
цело друштво. Мања је штета од добронамерне критике него од аплаудера и
климоглаваца. Мада стоји и оно да сваки народ има власт какву и заслужује. А
какав народ, таква и „елита“!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар