ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ ИЗ КЊИГЕ:
Домаћи издајници и страни агенти су добро камуфлирани. Иду гладни, боси и голи и псују власт.
С данашњег аспекта ми мрачна прошлост делује као најсјајнија звезда.
Само вапијући у пустињи има потпуну слободу говора.
За наше политичаре важи уверење да их треба много слушати. Посматрање је, напротив, неопходно!
У свим ратовима за хрватске злочине има најмање доказа. Људи раде темељно.
Истрага је у току, али је при крају. Није нас много остало!
Није тачно да новац квари људе. Срби немају пара.
Ако живимо на вересију, бар нисмо потрошачко друштво!
Траже истомишљенике, а сваки дан мењају мишљење!
И најватренији неприајтељ може да постане драг. Кад се охлади.
Странцима не дозвољавамо да се мешају у наше унутрашње проблеме, али када баш толико наваљују.
Срећом да смо изградили добре путеве. Да брже утекнемо.
Шта год други мислили о нама, ми мислимо и горе.
Не верујем да се Земља окреће око Сунца. Ето, цела моја Отаџбина се врти око једног човека!
Имамо толике књижевнике и филозофе, а издавачки догађај века је један потпис политичара.
Разлика између будала и мудраца је у броју људи који их схватају.
Нека је и остао кратких рукава. Бар је гаће напунио.
Није ми јасно како смо дошли на крај пута, када смо увек тапкали у месту?
Нека гори кућа. И онако је све вредно изнето на време.
Ако свака генерација мора да преживи један рат, што баш моја мора и у томе да предњачи?
Најуспешнији политичари су они са говорном маном. Увек могу да кажу да су погрешно интерпретирани.
Други стану на луди камен, а ми стојимо на лудој земљи.
Срби нису бројчано велики народ, али би били и већи кад не би било неких Срба.
Велика је нужда. Мора нешто да испадне из овога.
Није новост када сит гладном не верује, али када гладан ситом толико дуго верује.
Како да останемо чистог образа кад стално пузимо?
Није довољно само имати рушевине, па да навале туристи.
Богиња правде је слепа, али ипак примети када јој се намигне!
Један председнички кандидат тврди за свог противкандидата да не уме ни овце да сачува. Ипак, нећу да гласам ни за овога који то зна.
Савременом буржују висе златни ланци око врата, мобилни телефон вири из џепа, а празилук је добро камуфлиран.
На млађима неће имати шта да остане.
Истина је да је у већем делу друштва све црно, али на Косову је, углавном, бело!
Веома нам је стало до традиције. Чак и наши градови изгледају као пре сто година.
Живимо у загађеној околини, али већина смећа потиче из претходног периода.
Међународна заједница тражи од наших политичара да буду кооперативни. Данас се то тако зове.
Како да им верујеш када праве почетничке грешке а деценијама су на сцени?
Сити смо обећања, а када је човек сит - све му је лепо.
Најтеже се ослободити ослободилаца!
Избором председника смо толико били ганути да су нам сузе потекле. И, још увек теку.
Јесте да предизборна кампања и избори много коштају, али тако бар враћамо народу осмех на лице.
Наша гостољубивост иде толико далеко да нам и непријатељи признају да се код нас најлепше осећају.
Не говоре они зато што мисле да има шта да кажу. Говоре јер има ко да их слуша.
Сатисфакција гладноме је да увек може постати топовско месо.
Нас краси интернационални дух. Туђе успехе доживљавамо као своје.
Наша је радост увек кратког века. Зато је туга свакидашња.
Успеси делују незнатно јер се посматрају са дистанце. Сасвим би се друга слика добила гледањем кроз лупу.
Власт ће ускоро остати без критичара. Мртва уста не говоре.
Јасно ми је да народ попушта власти зато што је паметнији, али није морао да баш начисто дигне руке.
Сада, када је драама пред расплетом, поставља се питање да ли бити кога да спусти завесу?
Инат, трпељивост и издржљивост су особине које нас красе. На несрећу и магарца.
Ко преживи - причаће. А ко прича, не поживи дуго.
Од спадања на ниске гране горе је само кад се тресне на земљу.
Послаћемо им голуба мира. Када буде довољно јак да понесе атомску бомбу.
Одабрао: ДИБ
0 коментара:
Постави коментар