АФОРИЗМИ ВАСИЛА ТОЛЕВСКОГ

Филмска продукција нам је била у кризи. Али захваљујући скупштини сада имамо комедије!

Колико мало треба да би били срећни! Треба само да замислите да нисте овде.

Не можемо вам показати наша национална јела. Ови су све појели.

Ко се школовао у подземљу, не гине му врх!

Од оних што немају ни пилећи мозак, млади су нам добили крила.

Постигли смо видљиви напредак. Постали смо гори од горих.

Наша је демократија као златна рибица. Испуњава три жеље: законодавној, судској и извршној власти.

Народ је направио највеће ауто-преваре! Сам себе лаже.

Код нас су цар и просјак једна те иста личност! Овде царује, а са стране проси кредите.

Доказали смо да је пракса важнија од теорије. Неки су и без дипломе постали доктори за крађе.

Нормално је да народ не осећа кризу у влади. Народ нема никакве везе са владом.

Кости код наших људи су теже него код осталих. У њих је ушао страх.

Ако се суди по изгледу, имамо шансе за опстанак. Само нам половина грађана изгледају као мртваци.

Прање мозга је могуће само код људи који немају мозга.

Од два зла морали смо да изаберемо оба. Не можемо функционисати без председника и премијера.

Вампир-политичар не боји се глоговог колца. Него реизбора.

Нада умире последња. А они који планирају да умру после ње, само је једна мала група оптимиста.

На интернационалној сцени нашу националну трагедију представљају као комедију.

Да би имало тиранија није довољан само имати Тиранина. Него и његове поданике.

Војну параду направићемо у највећој тајности. Да не примете да немамо војску.

Нову историју писаћу крвљу. Само чекам да ми жена добије циклус.

И незрели могу да се занимају политиком. Неки такви су ушли и у влади.

Цео свет памти атентат у опери. Нама је остало да нас упамте по атентату у скупштини.

Што вам више стеже врат, толико више прижељкујуте да вам давитељ постане пријатељ.

Наши политичари нису дркаџије. Они ни прстом не мрдају, а камоли нешто да узму у руке.

Председник не може да буде задња будала. Него само прва.

Нико није постао историјска личност, ако бар једанпут није пао за отаџбину.

Ако не можеш да помузеш овце, онда немој ни да их водиш на пашу.

Да нема бикова нико не би знао колико вреде тореадори.

Васил ТОЛЕВСКИ

ŠIPAK.RS