Шипак: Господине Грујићу, честитамо на освојеном првом месту за афоризам у
Лесковцу на „Слем фестивалу“. Одакле Вам идеја за победнички афоризам?
Грујић:
Хвала,на честиткама. Интересантно да је награђени
афоризам: ТЕШКО ЈЕ ЖИВЕТИ ОД ПРВОГ ДО ПРВОГ, МНОГО БОЉЕ ЖИВЕ ОНИ КОЈИ ЖИВЕ ОД
ДРУГОГ –изведба из једног мог афоризма: МОЈА ЖЕНА ТЕШКО ЖИВИ ЗАРАДОМ ОД ПРВОГ ДО ПРВОГ , ДОК МОЈА КОМШИКА
УЖИВА ЗАРАЂУЈУЋИ ОД ДРУГОГ ДО ДРУГОГ! У
задњем моменту сам „ублажио“ афоризам и добио дупло-и прву награду и даље остао
„добар“ први комшија који може у свако доба дана и ноћи да погледа комшики у
(зелене) очи...
Шипак: Пишете и песме. Да ли постоји сукоб песника и афористичара унутар
Вас. Ипак, теме о којима пишете у афоризмима и песмама су у потпуности
различите?
Грујић:
Да, пишем афоризме, песме, дечије песме, хаику, приче...
У праву сте...некада постоји сукоб свих тих писаца али се они врло често добро
сложе и договоре, па и помогну један другоме, не типично српски, на њихово
задовољство, моје а врло често и читалаца. Тако да стојим иза тога да
афористичар увек може бити и добар песник и писац што обрнуто није тако баш
увек и теже је. Афоризам је тешка и оригинална форма. Чак имам неколико добро
пласираних песама чије би се строфе можда могле разделити у афоризме. А било је
и афоризама који су му после били идеја за песму или причу. Само сложни
афоризми и афористичари Србију сп(и)ашавају...
Шипак: Као књижевник, реците нам, има ли уметност, не само будућност, већ
и садашњост? Какав је живот и судбина данашњих писаца?
Грујић:
Уметност је од вајкада била у жижи интересовања и „произвођача“ и „конзумената“
и данас је и остаће. Међутим,сама култура пуно не занима министарства културе
или их заним докле њихови интереси
досежу а врло често и њихово образовање спречава их у томе. А можда би и желели
да се посвете култури, руку на срце. Не могу они преко ноћи да промене навике, како
су завршили факултете. Иначе живот и судбина данашњих писаца је да смо сви
углавном „самофинансирајући“ сем „буџа“ који су на буџету. Али опстајемо и чини
ми се да је добро што нас је све више и постајемо јака армија оловко-војника.
Шипак: Шта за вас представља афоризам?
Грујић:
Имам неколико дефиниција афоризма или афоризама
о афоризму:
-Афоризми многима отварају очи сем онима
којима би требали. Они остају слеп(ц)и...
-Афоризам је лек за писца и читаоца. Ономе
коме је намењен може помоћи само психијатар...
-Афоризам је вијагра намењена импотентнима у мозгу.
Шипак: Често гостујете на песничким вечерима, како песници реагују на Ваше
афоризме?
Грујић:
Много је више песника него афористичара. На
многим песничким дружењима после изказане песме кажем и неки афоризам, свој или
својих колега са именовањем аутора. И песници а публика тек, увек буду
одушевљени, расположе се, разбије се монотонија поезије, која на жалост често
буде. Воле људи да чују нешто кратко а занимљиво и убојитије.. Нарочито воле
дневно-актуелне афоризме али и сви остали
увек буду добро примљени. Врло често и сами песници и публика захтевају да им на крају манифестације
испричам по неки афоризам... Често то урадим и на почетку манифестације да би
се створила опуштенија и пријатнија атмосфера. И увек то успева... За разлику од песама, афоризми се
радо говоре и добро уклапају и после завршене манифестације уз неку
закуску...Отварају апетит...
Шипак: Можете ли нашим читаоцима још нешто рећи о себи?
Грујић:
Ја радим и моја је професија у сектору енергетике
и електронике („ТЕ-КОСТОЛАЦ“) а писање је хоби који ми је скоро прерастао у
професију и задовољан сам. Поред личног
задовољства и испуњења велико богатство је упознавањи бројних сабораца по перу,
дивних (и мање дивних) људи где се склапају велика и могу рећи и искрена
пријатељства, честа путовања по разним местима, позитивна атмосфера и осећај да се ради нешто лепо што се оставља
генерацијама.
Прве афоризме сам објавио као ученик осмог
разреда у тадашњем листу „ХУМОР“ и поштар ми је тада донео , на моје изненађење
и наравно радост, лепу сумицу тадашњих динара са којима сам се лепо
истрошкарио. Некада су се афоризми плаћали. Са својим песмама, афоризмима и причама заступљен
сам у преко педесет антологија, зборника, алманаха... Добитник сам више од
двадесетак награда за свој књижевни рад, домаћим и страним а радови су ми
објављивани у скоро свим штампаним и електронским медијима. Објавио сам књигу
поезије „ЖАРИШТА ЉУБАВИ“ а нова књига афоризама је скоро спремна, као и књига
поезије. И за крај пет мојх нових
афоризама:
-Сатирам им га ја лепо!
-Не
сећам се лица бивших жена. Имам рупе у памћењу...
- Живим од данас до сутра горе него јуче!
-Највећи је педер онај који гледа само своје
дупе!
-Сачувао сам дете у себи до данас. Још ме
родитељи издржавају!
БИОГРАФИЈА
Рођен 09.маја 1962.г. Ожењен, двоје одрасле
деце , запошљен у ЕПС (“ТЕ-КОСТОЛАЦ”). Електроничар, бавим се и техником, конструкторством,
проналазаштвом, био првак Србије из области проналазаштва још као
средњошколац…)
Бавим се писањем афоризама, поезије, хаику
поезије, песама за децу, загонетки и кратких прича.
Афоризме, приче и песме сам објављивао у
ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА, ИЛУСТРОВАНОЈ ПОЛИТИЦИ, ХУМОРУ, ЈЕЖУ...електронским
часописима АФИРМАТОРУ, ЕТНИ, АВЛИЈИ, НОСОРОГ, ШИПКУ...Својим радовима сам
заступљен у зборницима „Рудничка врела“, „Вршачко перо“, „Моравске тајне“,
„Вукови ластари“, „Ноћ Боема“,„Гарави сокак“, „Трагови на песку“, „Сенке и
успомене“, „Осмех живот значи“, „За мирис Божура“, „Афотека 2“,“Сватовац“ и још
пуно других.
Мој афоризам „ДА ЈЕ МОЈ ДЕДА МАЊЕ ВОЛЕО
ТИТА, ЈА БИХ САДА ЖИВЕО КАО ТИТО А НЕ КАО МОЈ ДЕДА“ ушао је 13 најбољих за
2013.г.по избору ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ од више стотина афоризама који су током
године објављени на њиховим странама. 2015.год. на међународном конкурсу за
најбољег афористичара у Србији на задату тему (повишица) освојио сам треће
место а у Мркоњић Граду, поводом Првог априла, дана шале, прво место два пута….
У три зборника ЕСС (енигматског савеза
Србије) са конкурса, налазе се и моје загонетке.
За своје песме, приче и афоризме имам доста похвала и награда, а
неколико и међународних.
Члан сам књижевног клуба „Браничево“из
Пожаревца, “Мајдан” из Костолца,“Момчило Настасијевић“ из Горњег Милановца и „Чегар“
из Ниша.
Редакција „Шипка“
0 коментара:
Постави коментар