МАЂАРСКИ ПАСОШ
-Упрскао сам ствар!-рече ми пријатељ улазећи у
аутомобил.
-Шта? Не дадоше ти држављанство?-зачудих се.
-Ма какви! Пропаде ми све! И посао у Немачкој и силне паре које дадох на часове језика…
-Чекај, теби је баба Мађарица, а и рођени су ти сви
у Бачкој за време рата. Где си омануо?
-Ех, пре је то било лако, уђеш, седнеш, јунапот,
сербус, кесенем, одмах рачунају да знаш језик, туп, пасош у џеп, па путуј у ЕУ
и ради где хоћеш и колико хоћеш. Међутим, сад су пооштрили критеријуме, мораш
бре, да знаш језик течно. Да си само могао једним оком провирити, пуна
чекаоница Милана, Радована, Драгана, Радмила, Станислава, све сами Мађари.
-Па ти бар мађарски знаш, изненадио си ме кад сам те
чуо.
-Ма слушај шта је даље било. Прозову ме, седнем ја
преко пута човека који интервјуише кандидате. Чкиљи, очи му беле, одмах те
страх спопадне кад га видиш. Ни пет, ни шест, пита ме, које ми је баба приче
причала кад сам био мали. И ја треснух, да сам био као дете несташан, па ме је
баба плашила да ће ме Унгур однети и Талтош изгазити, какве црне бајке?
-А он?
-Црче од смеха, вели, и сам је био такав, похвалио
ме да нисам као други, формалиста који хоће пасош било мађарски, или све једно
који други, само да би после у Немачкој или ко зна где по Европи радио. Најзад
неко кога може са уживањем да интервјуише, говори ми, а сече ме очима као
бритвама. Извади из штаницле мекику, шта је ово? Лангош, рекох му. Окрете се па
дохвати неку књигу, отвори је, пита, ко је ово на слици? Шандор Петефи,
одговорих. Добро, каже он мени, а шта је он био?
-И? Шта му рече?
-Рекох му, Шандор Петефи је био Србин.
-Трик питање, сви се на то упецају.
-Џабе све, сад морам ископати румунску или бугарску
бабу, па да бежим одавде у неку земљу која није лидер у региону.
Миле Пушкарић
0 коментара:
Постави коментар