Милорад
Шојић ((1930-2017)
КАСНИ МУЖА ПТИЦА
*
Глобално отопљавање стигло и код нас. Све је више усијаних глава!
* Постао
сам невероватан. Нико ми ништа не верује!
* Од
обећања сам се толико угојио, да сам морао да купим краћи кајиш!
*
Годинама ми обећавају „млеко од птице“, али неће да је помузу!
* Кад сам
био маали, причали ми бајке. Сад ми причају приче за малу децу!
* Не
ослањајте се на снове, ако вам чун није сигуран!
* Некад су се наши преци веселили пуцајући из
кубура. Зато данас кубуримо.
* Трновит
је пут до правде. Зато и градимо обилазне путеве!
* Срећа као да зна да нисам фотограф, никако да
ми се насмеши!
* Никада
не треба „блатити“ комшију. Блато моће да буде и лековито!
* Свој
буђелар не смем да отворим. Плашим се промаје!
* Кад
џепарош украде пензионеру новчаник, дође му да стави у њега који динар.
* Код нас
многи не знају да мућну главом. Парама
одлично!
* Имам
море проблема. Тако сам целе године на мору!
* Ако
пливате у дуговима, удаљите децу од обале!
* Није ми
што они млате празну сламу. Него откуд им толика слама!
* Још више би он у животу постигао, али није
стигао. Стигла му казна!
* Родио
сам се под срећном звездом. Кад оно била „падалица“!
* Какве смо среће, и комарци нас могу оптужити
ѕа геноцид!
* Знам ја
да пара врти где бургија неће, али где да нађем пару?
*
Ситничари се више не баве ситним крађама. За крупне се мање одговара!
*
Полиција ми је узела меру, судија ми скројио капу!
* Шта нам
све пада по глави становника, није чудо што смо „шенули“!
* Није
чудо што имaмо све мање деце. Потровали смо роде!
2017.
IN MEMORIAM
КЊИЖЕВНИК
ПРЕЗРЕО СМРТ
Милорад Мишо Шојић Шоја
(1930-2017)
Онај који никад
није дигао руке од свега, дигао је
руку на себе. Зашто пријатељу?! Не желевши никог „да мучи“ због здравља које је
почело да попушта, трагично је 15. децембра 2017. страдао чувени учитељ,
књижевник Милорад Мишо Шојић из Пожеге. Сутрадан је сахрањен на гробљу у
Расној, кдо Пожеге. Од њега су се опростили песник и сликар Василије Терзић у
име Злакусе, села код Ужица у коме је Шоја са супругом Радом, учитељицом,
провео највећи део свог радног века као учитељ, професорка Весна Лучић из Ужица
у име некадашњих његових ђака и кћерка Мирјана.
После сјеничких
села Баре и Сугубине Милорад Шојић је дошао за учитеља у ужичко село Злакусу
1956. и ту остао до пензионисања.
Ерски хумор а
кроз њега и село Злакусу, прославио је у целој бившој Југославији. Аутор је и
покретач у тадашњим новинама „Политика експрес“ хумористичке манифестације
„Турнир духовитости“, који се одржавао у свим већим местима Србије. Захваљујући
његовом сатирично-хумористичком раду, Злакуса је у то време била српска
престоница хумора.“
Био је члан
Удружења књижевника Србије од 2006. године, члан редакције књижевних новина
„Свитак“ (Пожега) и заслужан је за отварање редовне афористичке рубрике „Мала
паприка“.
Објавио је две
књиге афоризама и две књиге поезије за децу.
Награђиван је за поезију. Као афористичар презрео је сваку неправду,
очито учинио је то и са смрћу; није јој дао за право да она одлучује о његовом
крају, сам га је одредио.
Милијан
Деспотовић
&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар