Златни лав против тројног пакта!
Био једном један лав, какав лав, златни лав! Овако некако писао је својевремено Душко Радовић. Велики људи, у овом случају велики књижевник, велики је и по томе што даље види од осталих. Што предњачи. Дакле, познати дечији песник и сатиричар одавно је предвидео да ће један Србин добити златног лава. За мир, не за филм као што би се очекивало. Било како било, тек ми добисмо лауреата престижне награде. Па и да је та награда установљена тек у последње две године, и ма како сумњиво било образложење о наводним заслугама носиоца награде, опет су сви домаћи медији једнодушно истакли величину председника Србије. Као и његову миротворачку мисију и делатност, која је уосталом и довела до тога да га Италијани почасте високим признањем!
Е, ту се наши душмани осетили погођеним. Они имају више новца од нас Срба. Имају бројније и моћније пријатеље и савезнике. Имају плаћене лобисте, новинаре, такозване уметнике који их величају и подржавају. И шта онда? Да ли је чак и такав демократски узор попут Мила Ђукановића, Зорана Заева, односно Харадинаја, Тачија и сличних икада добио неку сличну награду као наш председник? Није! И онда извесни Енвер Хоџај (није Енвер Хоџа) мада сличност није само у имену, по функцији вицепремијер такозваног "Косова" прави тројни пакт. Боље речено квартет снова; Косово, Хрватска, Црна Гора (правилније Монтенегро) и Македонија! Не више БЈР Македонија, већ Северна Македонија! Овај квартет се удружује против Србије. Кога ти хлебом, територијом, дариваном слободом, он тебе каменом. Ударао те по једном образу, али и по глави, леђима, спаљивао те живог, вадио ти очи, бацао у јаму, ти му опростио, а он поново се удружује са себи сличнима. Да те дотуче! Докле, бре, више?
Верујем да је све ово из љубоморе. Зато што смо ми економски тигар у региону. Напредујемо. Сваким даном у сваком погледу. Отварају се фабрике, граде се ауто-путеви. Возови јуре 30-40 км. Млади и школовани слободно се крећу Европом и шире. Путују, углавном у једном правцу. Нешто старији, такође. И они путују у једном правцу. У вечна ловишта! А сви скупа идемо полако али сигурно на пут без повратка. У Европу која нема алтернативу.
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар