Redovno tresemo stoljnjak iako nismo ručali.
Neka pomisle komšije da jesmo!
Dobio sam otvoreno pismo.
Izgleda da je pošar ponovo u njemu uzaludno tražio neki dinar.
Polako prisvajamo tuđe zemlje.
Uvozimo cveće u saksijama.
Vođa je porastao u mojim očima.
Kupio sam veći televizor.
Pokušao sam da čitam između njihovih redova a onda sam shvatio da se u njihovim redovima nikada nije čitalo.
Mislim da onaj Strašni Lav iz dečije pesmice nije pojeo baš ceo tramvaj.
Čini mi se da njegovi ostaci i dalje saobraćaju u Beogradu.
Kod nas se ne zna da li je veća nezaposlenost ili broj poslovnih ručkova.
Trpeza je uglavnom prazna ali se zato knedle redovno gutaju.
Deda Mraz je Srbin! Ne vidim drugo objašnjenje s obzirom da radi u tim godinama.
Od sutra okrećem novi list. Ispunio sam čitavu stranu u svesci sa veresijom.
Zašto sede u fotelji a ne na stolici? Zato što stolica ima duže noge a u laži su kratke.
Sudske izvršitelje smo dočekali skromno i u krugu porodice.
Koliko sam lak muškarac pokazuje činjenica da me je gotovo svaki grip odvukao u krevet.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар