Popodnevna nesanica
Vratio se s posla.
Bio je gladan, ali previše umoran da podgreje ručak. Nije imao nijedan čist
tanjir i to ga je dodatno obeshrabrilo da bilo šta spremi. Skinuo je jaknu,
izuo cipele, otišao pravo do sobe i stropoštao se u nenamešten krevet.
Čvrsto je zažmurio
sa namerom da zaspi. Svaki put kada zatvori oči, vidi svoju šeficu koja ga
zatiče baš u trenutku kako gasi pikavac u fikus. Otvori oči… Slika se izgubi,
ali onda krene tonski zapis - Kolega, pa da li je moguće?! Pušite u kancelariji,
a pritom cigaretu gasite u cveće?! Ej, u cveće?! Razočarali ste me, p o t p u n o!
Stavio je jastuk
preko glave da priguši glasove. Nije znao da li je bio postiđen ili ljut.
Činjenica da mu je
šef jedna žena ga je oduvek onespokojavala, a sad još i ovo danas sa pikavcem u
fikusu… Što bar nije zapalio cigaretu zavaljen u stolicu sa sve nogama na
stolu- delovao bi kao džek i možda bi šeficino razočaranje bilo manje.
Prevrtao se po
krevetu bezuspešno pokušavajući da zaspi, a onda se setio i svojih roditelja
koji ga već godinama opominju da je krajnje vreme da se oženi i konačno sredi
svoj život. Znao je da bi mu kuća verovatno bila sređenija, ali nije želeo da
se odrekne svoje slobode samo zarad nameštenog kreveta i par opranih tanjira.
Zazvonio je fiksni.
Nije mu se ustajalo, ali morao je da zaustavi nesnosno zvrndanje telefona.
Pomislio je da ga zove ili majka, ili otac. Javio se umornim- skoro dečjim
glasom. S druge strane žice, zacvrkutao je nepoznati ženski glas.
- Dobar dan, ja sam
predstavnica jedne marketinške firme. Da li ima nekog starijeg kod kuće?
- Nema, rekao je i
odmah spustio slušalicu.
Nije slagao.
Stvarno nikoga nije bilo. Bio je sam.
Marina
Raičević
0 коментара:
Постави коментар