Не сметају нам стране трговинске
санкције. Ми размену материја обављамо у пробавним органима.
Окупатори су своје домаће помагаче
оставили на цедилу. Да не чекају њих већ
Годоа.
После Тита, и Југословени су
нестали. И они су постали бесмртни.
Стока нема кризу наталитета.
Њиховом окоту и људи помажу.
Српске војнике су сврставали у
прекобројне пукове. Били су то живи мртваци.
Не прети нам глобално загревање.
Ми смо дунули у чабар.
У земљи се спроводе чистке. Власт народу баца прашину у очи.
У зоолошком врту се чује рика. Затворене животиње не држе језик за зубима.
Да је јуче умро, човек би зажалио.
Не би видео ово наше данашње чудо.
Некада је Србија била праведна
земља. Трајање батинања је било ограничено.
Срби и непријатељима излазе у
сусрет. На пушкомет.
Код нас се може у политици успети
и са малим знањем. Туђим.
Земља смо чуда. Код нас оживљавају
и политички мртваци.
И сиромашни имају хране.
Подгрејавају је топлим жељама.
Земља нам убрзано напредује. Из
века у век.
Храбро каже у себи и оно што јавно
не сме. Ништа не оставља недоречено.
Страни шпијун није провалио
државну тајну. Није открио ко нам влада земљом.
Срби су некада били обесправљени.
Сада им свет наноси своју правду.
Нису без разлога Срби проглашени
за агресора. Предузимали су они чак и противнападе.
Многи би да се дочепају положаја
диктатора. Међутим, то место је за сада заузето.
На самозваног писца нико није
утицао. Остао је самоук.

Мирослав Средановић
0 коментара:
Постави коментар