MARINA RAIČEVIĆ: ČAJ OD OČAJA

Čaj od očaja

Kume, brate, prijatelju… Evo, pišem ti ovo pismo u nadi da ćeš mi pomoći. Silna muka me je naterala da posle dugo vremena uzmem papir i olovku u ruke. Mogli smo i preko ‘skajpa‘ da se čujemo, ali hteo sam da ti napišem pismo- onako po starinski. Prošlo je trideset godina otkad sam ti poslednji put pisao. Sećaš li se kako smo razmenjivali pisma dok smo služili vojsku- ti sa jednog, ja sa drugog kraja zemlje… Eh, to su bila vremena… Sad došlo vreme da ovo šaljem na drugi kraj sveta.

Kažu da papir trpi sve, pa neka onda istrpi i ovo što ćeš da čitaš. Elem, ti znaš Maru, moju Maricu- tvoju kumu. Još uvek je lepa... Uopšte se nije promenila, ali ja nju više ne prepoznajem. Bila je normalna i fina žena sve dok nije krenula na predavanja o zdravom načinu života. Nakon samo par časova, nakupovala je specijalne šerpe, tiganje, blendere, apotekarsku vagu i neko čudo za merenje kalorija. Sve ovo uzela je putem administrativne zabrane. S obzirom na to kolika su joj mesečna primanja, sumnjam da ćemo videti žutu banku od njene plate godinu dana.

Ceo stan oblepila je porukama na kojima je ispisala recepte za zdrav život. Sa frižidera je poskidala sve magnete… Valjda misli da nas oni privlače i da se zbog njih lepimo za frižider. Nabavila je i sobni bicikl, i traku za trčanje. Spavaća soba izgleda kao teretana. Da bih stigao do kreveta, moram da zaobiđem obe sprave. Par puta sam se noću sapleo o traku za trčanje, a jednom sam tako udario o bicikl da mi umalo noga nije završila u gipsu.

U početku se nisam sekirao. Nadao sam se da će je proći... ‘Feng-šui‘ faza ‘drmala‘ ju je pet dana, ali ovo traje i traje bez ikakvog nagoveštaja da će da prestane. Šanse da će izaći iz ove faze su minimalne, a ja sam ti, kume moj, maksimalno očajan jer je i mene stavila na novi režim.

U kuhinji više nema krčkanja pasulja sa slaninicom i rebarcima… Sarme mogu samo da sanjam. Mast, ulje, crveno meso, beli hleb, peciva, mlečne čokolade, grickalice… Za nas više ne postoje. Jedino zadovoljstvo za nepca nam je manja čaša vina posle ručka. Kaže Mara da vino može jer je zdravo. Nije mi uvek do vina, ali- daj šta daš. Umesto kafe ujutru srčemo čaj za detoksikaciju, pa jedva čekam da odem na posao da popijem kafu k‘o čovek.

Cigarete sam, na početku, palio na terasi, ali unazad mesec dana ni tamo mi ne da. Kaže da brine o mom zdravlju i da moram da ih ostavim. Počeo sam da se krijem kao školarac. Čim izađem iz kuće, sakrijem se u žbunje ispred zgrade i zapalim jednu.

Da me neko vidi , pomislio bi da sam manijak, ali šta ću… Bojim se ‘snimiće‘ me komšije, pa će brže-bolje da me tuže kod Mare.

Prošle nedelje, na kiosku brze hrane- dok sam kupovao pljeskavicu, videla me je jedna njena prijateljica koja je stajala u redu odmah iza mene. Kada su se čule telefonom, rekla joj je gde smo se sreli. Jao, kume… Možeš da zamisliš kakva je rafalna paljba usledila posle te dojave.

Nekada sam bar kod kuće imao mira i uživao kao čovek. Fino ručam, zapalim cigaretu, odremam, popijem kafu s Marom, gledamo televiziju, grickamo čips… Ponekad izađemo da prošetamo malo oko zgrade… Milina! Danas ručam brokole, rukole, morske plodove i baren krompir, odmorim malo, popijemo čaj pa zajedno na džoging. Ako je vreme loše, stavlja me na sprave… Užas!

Stvarno ne znam šta da radim. U državi- režim, na poslu- režim, a sada me i žena stavila ‘pod čizmu‘. Uskoro ću početi da režim i zato je najbolje da bežim.

Kumim te bogom, dragi kume, kada se sledeći put čujemo preko ‘skajpa‘, gledaću da Mara bude pored mene, pa malo porazgovarajte. Reci joj da su, tamo na tvom naprednom zapadu, najnovija istraživanja pokazala da ona stara ne valjaju i da je za zdrav život neophodno da se jede i radi isključivo ono što čoveku prija. Ako to ne upali, pošalji mi garantno pismo da zapalim kod tebe na mesec-dva. Obećavam da ti neću biti na teretu. Odlično sam izdresiran.

Vidimo se na ‘skajpu‘

Pozdravlja te tvoj kum

P.S. Pismo se ukvasilo. Nemoj da misliš da je od suza… Malo sam prolio čaj.

Marina Raičević