ИСПОВЈЕСТ ЈЕДНОГ ШЕЗДЕСЕТОГОДИШЊАКА
ХВАЛА БОГУ ЈА ЈОШ МОГУ
МОГУ ЛЕЖЕЋ,МОГУ С НОГУ
МОГУ ДАЊУ , МОГУ НОЋУ
И КАД НЕЋУ И КАД ХОЋУ
НЕ СМЕТАЈУ МИ ГОДИНЕ
МОГУ УВИЈЕК ВИШЕ ПУТА
НЕ СМЕТА МИ КАФА ЦРНА,
НЕ СМЕТА МИ ШЉИВА ЉУТА
НЕ ТРЕБАЈУ МИ ЧАЈЕВИ,
НЕ ТРЕБАЈУ МИ ТАБЛЕТЕ,
МОГУ ЗАСПАТ КАД ГОД ХОЋУ,
СПАВАМ МИРНО КАО ДИЈЕТЕ.
Момир Васић
0 коментара:
Постави коментар