Aveti iz naše prošlosti bile su na
samrti.
Jedva smo uspeli da ih povratimo u
život.
Samo mali broj ljudi koji su sada na
vlasti predstavlja opasan ljudski otpad.
Sve ostalo je običan škart.
Pre su nam se zbog vođe samo mrtvi u
grobu prevrtali.
Sad to rade i živi.
Kad se, prema običajima, ovde kolju
ljudi:
za verske ili za državne praznike?
Život je ovde i dalje prava
filozofija.
Izgubio se samo smisao.
Špansku koridu nije lepo porediti sa
našom Skupštinom,
jer u njoj se bore bikovi, a ne
volovi!
Vođa je sada u daleko boljem položaju
nego mi.
Nama je neophodna i socijalna i
humanitarna pomoć, a njemu samo pomoć psihijatra.
Srbi su prvo dizali dva, pa onda tri
prsta,
a bolje bi im bilo da su oba slučaja
digli samo jedan... i to srednji!
Imate pse rata?
Pošto štenad?
Za one koji nemaju para za hranu i
lekove,
svaka bolest je neizlečiva.
Naši mozgovi su potpuno isprani.
Sad vise ispred televizora i suše se.
U ratu se za najviša dostignuća
dobijaju medalje.
Za najniža kuće, novac i zlato.
U našoj pustinji svako može da vidi
fatamorganu.
Dovoljno je samo da uključi
televizor.
Ako smo uspeli da u Srbiji zadržimo
najveće i najbolje mlade lopove i ubice,
zašto to onda ne pokušamo da uradimo
i sa ostalim kadrovima?!
Majke tuku svoju decu.
I Srbija je majka.
Vi koji umete i da čitate i da
pišete,
a samo pišete, čitajte malo...
Ruski pisci piju votku, američki
viski, a srpski rakiju.
To je i normalno, jer svako
inspiraciju treba da traži u svom okruženju.
Svo naše bogatstvo je završilo u
inostranstvu.
Pare i zlato su izneli političari, a
deca su sama otišla!
Manji deo našeg naroda je prethodne
ratove proveo u samoodbrani,
Veći u samoobmani.
Mi više ne oplakujemo mrtve.
Samo žive.
Za razliku od demokratije, diktaturu
nikad ne uvozimo.
Ona je uvek domaća.
Čelični živci su samo metalna
konstrukcija moje ličnosti.
Sve ostalo je pamuk.
Vlast je već odavno popila narodu svu
pamet, ali to je bio samo aperitiv.
Na red je došlo glavno jelo... sad mu
jede džigericu...
Više ovde nema ni aveti iz prošlosti.
Čak su i one napustile Srbiju.
Mi nikad ne živimo u miru.
Samo počivamo.
Prvo su Turci opljačkali Srbiju, pa
onda i Nemci.
Hvala bogu, posle toliko vekova,
konačno je došao red i na nas Srbe, da je i mi opljačkamo!
Lako je danas u Srbiji biti prorok.
Ajd' ti budi nešto drugo, ako
možeš...
Možda danas deca i mogu da se naprave
bez kurca,
ali država sigurno ne!
Ja sam već dvadeset godina otac
jednog aforizma,
a pre nekoliko dana dobio je i
majku...
Laž smo umotali u najjeftiniju
ambalažu.
U novine.
Vojnici imaju svečane i maskirne
uniforme, ali političari nisu vojnici.
Njima su sva svečana odela ujedno i
maskirna.
Za našeg vođu televizijske kamere su
ujedno i sigurnosne.
One mu čuvaju vlast.
U nekim delovima Srbije zavladala je
apsolutna tišina.
U njima se više čak ni disanje ne
čuje.
Ninus Nestorović
0 коментара:
Постави коментар