UMETNIKE SVAŠTA NEŠTO INSPIRIŠE – INTERVJU SA ŽELJKOM JOVANOVIĆEM ŽELETOM
Neke inspiriše miris
poljskog cveća, žubor potoka, dodir voljene žene dok nas satiričare inspirišu
manje lepe stvari ali stvari o kojima je bitno da se piše gotovo koliko i o
žuboru potoka. Ja lično inspiraciju
pronalazim u vestima, novinama, na ulici, u redu u pošti, u drugim ljudima.
Inspiracija je bitna za stvaralaštvo ali nije presudna za kvalitet istog.
Inspiracija je kamen temeljac ali do krova ima još mnogo da se radi.
ŠIPAK: Gospodine Jovanoviću, na nedavno
održanom „Satira festu“ osvojili ste nagradu za najbolju priču. Čestitamo!
Koliko nagrade znače jednom satiričaru i mladom piscu?
JOVANOVIĆ: Najlepše vam hvala. Nagrade u
svakom slučaju mnogo znače, pod uslovom da ste je pošteno zaradili, bez obzira
da li se bavite satirom ili nečim drugim. One su dokaz da nešto dobro radite,
ako izuzmemo holivudsku „Zlatnu malinu“
ali takođe one i obavezuju. Mene lično ova nagrada obavezuje na to da je
opravdavam svakom novom pričom što je svakako dobro. Čini mi se da nemam više
prava na lošu priču da me neko sutradan ne bi prokomentarisao rečenicom:“I ovaj
je dobio prvu nagradu ?!“ Mada mislim da ovakav komentar neću moći nikako da
izbegnem.
ŠIPAK: Pored satiričnih priča, pišete i
aforizme i poeziju. Šta vas inspiriše, a šta vas je nateralo da počnete da se
bavite satirom?
JOVANOVIĆ: Umetnike svašta nešto inspiriše. Neke inspiriše miris poljskog cveća, žubor potoka, dodir voljene žene dok nas satiričare inspirišu manje lepe stvari ali stvari o kojima je bitno da se piše gotovo koliko i o žuboru potoka. Ja lično inspiraciju pronalazim u vestima, novinama, na ulici, u redu u pošti, u drugim ljudima. Inspiracija je bitna za stvaralaštvo ali nije presudna za kvalitet istog. Inspiracija je kamen temeljac ali do krova ima još mnogo da se radi. Ne mogu ništa posebno da optužim da me je nateralo da se bavim satirom. Ideje su se rađale i osećao bih grižu savest da ih nisam pretočio u neku priču, pesmu, aforizam. U svakom slučaju zabavno je baviti se satirom.
ŠIPAK: Još uvek nemate objavljenu knjigu. Šta čekate?
JOVANOVIĆ: Nadao sam se nekom sponzorstvu a
onda sam shvatio da sam naivan. Ako bi me država sponzorisala to bi značilo da
pišem veoma, veoma lošu satiru a bogati pojedinci imaju pametnija posla, na
primer da zarade još novca. Tako da smo došli do one narodne:“ U se i u svoje
kljuse.“ Postoje neki konkursi na kojima ću učestvovati ali svakako se nadam
svom prvencu već sledeće godine. Materijala svakako ima.
ŠIPAK: Pripadate malobrojnom krugu mladih
satiričara, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Ima li naša satira budućnost?
JOVANOVIĆ: Lepo je biti pripadnik tom mlađem krugu satiričara ali je zabrinjavajuće to što je taj krug zaista mali. Naš region je plodno tlo za satiru ali poznato je da sve više mladih napušta to isto tlo. Književnost ima taj maćehinski odnos prema satiri ali opet, satira opstaje. Imamo brojne fenomenalne satiričare a verujem da će se pojaviti i mlađa generacija satiričara. Satira će nastaviti da živi u našem regionu, uistinu sa jednim plućnim krilom ali će živeti.
Biografija:
Željko Žele Jovanović rodio se 22. juna 1989. u Kragujevcu, u radničkoj porodici.
U slobodno vreme bavi se pisanjem poezije, satiričnih priča, satiričnih crtica i aforizama. Zaposlen je u auto industriji što mu omugućava da lagodno živi od prvog do petog u mesecu. Do sada nije izdao svoju knjigu iako ima materijala za tako nešto.
Nije oženjen, stanuje kod roditelja.
Stvara i preživljava u Kragujevcu.
Redakcija “Šipka”
0 коментара:
Постави коментар