(RAS)PRODAJA
DRŽAVICE
Na
svim graničnim prelazima, preko noći, što je ovde uobičajena stvar, na metalnim tablama, ispod imena državice, zalepljen je povelik afiš na kome piše „Na
prodaju“ i „For sale“. Isti natpis je i na tablama na kojima je doskora pisalo
„Dobro došli“ i „Welcome“. To su graničari učinili po naređenju. Nakon
odluke predsednika, multipraktika, koji
je ujedno vrhovni komandat vojske, šef vladajuće partije, rukovodilaca obaveštajnih službi, planer
puteva, dizajner vodoskoka, brojač rupa na
kolovozima gradskih ulica i
najveći akcionar državice rasprodate političarima u bescenje.
-
Ovako više ne može - konstatovao veliki vođa na
sastanku sa svojim saradnicima i
članovima vlade, koji su, kao i on,
vlasnici akcija državice. -
Zaduženi smo do guše. Niko neće da nam da kredit, jer stare ne vraćamo. Mili
moji, teška, da ne kažem zajebana situacija.
-
Da povećamo poreze? - pita ministar finansija, smešan čovečuljak sumnjivog
morala. - Šta nas košta, šefe. Biće da
pokvareni narod još ima para u slamaricama. Njušim ja to.
-
Ne znam - vajka se glavni - sve ti je to golja. Odavano smo im stručno
ispraznili džepove. Mada...možda si u
pravu. Zašto ne još jedan namet! Šta nas
košta. Možda kratkoročno i dobijemo
pozitivne rezultate. Nekoliko miliončića evrića.
-
Evrića! - arlauče od sreće malecki ministar.
-
Bravooooo! - vrište prisutni.
Vođa
ih stišava, namešta frizuru, jezikom oblizuje usne, kašlje da pročisti grlo, pa kaže:
-
Nego, nismo odredili cenu državice. Koliko evrića da tražimo? Nismo nešto na
ceni. Zameruju nam, mamu im evropsku, nepotizam, kriminal, demagogiju, slobodu
štampe, sudstvo... Skenjaće nam cenu, pička im materina!
Ministrica
za nešto, blajhane kose, prva se javlja
za reč:
-
Veliki vođo, u svakom smislu, fizičkom, umnom i seksualnom...
Prisutni
frenetično apaludiraju i viču:
-
Tooooooo!
- Cena mora biti - nastavlja blajhana - sa
devet nula.
-
Iscrpili smo sve resurse - konstatuje vođa. -
Malo šta je ostalo, osim zemlje. A ko je lud da se bavi poljoprivredom.
Trgovina, brale, samo trgovina.
-
Ja mislim - odokativno određuje šef sile
- da početna cena bude trideset
milijardi...
-
Čega, bolan? - zagrcnuo se počasni član
vlasti iz susedne tobož države.
-
Evra, jeba ga ti! - odgovara silnik.
-
Zašto baš trideset? - zanima vrhovnog komandanta.
-
Zato što ima nas trideset akcionara, svakom po milijardica. Zauvar je.
-
A, to - odobravajući klima glavom šef
stranke. - Neka tako bude.
-
Uraaaaa! - ciče zadovoljni akcionari.
Ubrzo
je na tajnoj aukciji, u četiri oka, prodata državica zajedno sa narodom. Doduše, za upola manju cena. Ali, kako reče
jedan od vladajućih trgovaca, pola
milijarde je zauvar.
Mića M. Tumarić
0 коментара:
Постави коментар